Tajna požeškog kalupa

Uslovi poslovanja na svetskom tržištu i dalje nisu stabilni, ali snalazimo se i uspevamo da rešavamo probleme. Naša oprema se prodaje na svim kontinentima, osim Australije, dok se u proizvodnji IML opreme svrstavamo među prvih pet proizvođača u Evropi

Sve se više govori o štetnom uticaju plastike na životnu sredinu, ali niko ne nudi adekvatnu zamenu za plastičnu ambalažu. Zato će se plastične kutijice koristiti i ubuduće, ali će pakovanja, kako kaže Goran Janković, vlasnik i direktor firme Inmold Plast iz Požege, biti manje težine i boljeg dizajna.

Porodična kompanija Inmold Plast koja je bila u užem izboru za E&Y preduzetnika 2022. godine, bavi se proizvodnjom robotskih nadogradnji za mašine za brizganje plastične ambalaže za prehrambenu i hemijsku industriju.

Poslovni prihod iznosi oko 30 miliona evra godišnje. Kupci tih mašina na domaćem tržištu proizvode plastične kutijice u koje mogu da se pakuju različiti proizvodi kao što su eurokrem, feta sir, boje za krečenje, krem sirevi, pavlaka.
„Ne treba zabranjivati upotrebu plastične ambalaže, samo je potrebno na adekvatan način tretirati takav otpad i kažnjavati one koji ne postupaju pravilno i ne poštuju zakone”, smatra Janković.

Izvozite proizvode širom sveta, kakvo je stanje na svetskom tržištu u prva tri meseca ove godine?

Evropsko tržište je malo usporilo od početka godine ali, za našu firmu konkretno, prva tri meseca ove godine su dobro počela. Za sada nam izgleda da će ova godina biti dobra za našu kompaniju.

Nažalost, problema na globalnom tržištu ima mnogo i mi bismo voleli da je stanje na tržištu mirno i stabilno, ali nismo u mogućnosti da nešto promenimo. Možemo samo da se prilagodimo novonastaloj situaciji i, za sada, uspevamo.  Naša firma je velika po prometu i broju zaposlenih, zapošljavamo oko 600 radnika. Naglo je rasla i bilo je dosta problema u smislu organizacije poslovanja. Mnogo toga je moralo da se promeni, a ljudi teško prihvataju promene. U procesu smo digitalizacije i to je obiman posao, jer ima mnogo podataka i informacija.

Firma je osnovana 2006. godine. Šta se promenilo u poslednjih petnaestak godina u industriji u kojoj poslujete?

U vreme kad smo počeli sa poslovanjem, ugled domaćeg privatnog sektora je bio na veoma niskom nivou. Domaće firme nisu imale isti tretman kao strani investitori, ali srećom nije više tako. Od 2014. godine stavljen je znak jednakosti između domaćih i stranih kompanija.

Dosta toga se promenilo od 2006. godine do danas. Naveo bih, pre svega, pozitivne promene. Pojednostavile su se administrativne procedure za uvoz i izvoz robe, kao i novčane transakcije sa inostranstvom u domaćem bankarstvu. Takođe, uvedena je zakonska regulativa za dualno obrazovanje i mnogo je urađeno na polju digitalizacije, što je ubrzalo poslovanje privrede.

Koliko je globalna nestabilnost od početka rata u Ukrajini „pomrsila konce” vašoj industriji i kako je uticala na poslovanje vaših kupaca?

U kompaniji imamo više delatnosti, tako da se tokom krize, od početka pandemije i rata u Ukrajini, posao nije smanjio. Sarađujemo sa kompanijama na svim kontinentima, osim Australije i dešava se da na neka tržišta izvozimo više u odnosu na druga, ali nismo imali manji obim posla zbog krize. Naprotiv, naša kompanija uvek je imala posla, čak i više nego što možemo da postignemo.

U jeku globalne krize i poremećaja u lancima snabdevanja imali smo problem sa nabavkom repromaterijala, ali uspeli smo da se drugačije organizujemo i sve to prevaziđemo. Poskupljenje energenata uticalo je naravno i na povećanje cene naših proizvoda. Ali, na takve okolnosti ne možemo da utičemo.

Od svih vaših proizvoda, koji su najprodavaniji alati na tržištu?

Sve što pravimo dobro se prodaje na tržištu, ali istakao bih IML liniju (in mould labelling – etiketiranje u kalupu) za proizvodnju tankozidne ambalaže postupkom brizganja pod pritiskom. Ta ambalaža koristi se za prehrambenu i hemijsku industriju a prodaje se širom sveta. U proizvodnji IML opreme svrstavamo se među prvih pet proizvođača u Evropi, a pošto je Evropa predvodnik u toj oblasti, visoko se kotiramo i u svetu.

Kupci naših mašina na domaćem tržištu proizvode plastičnu ambalažu u koju se pakuju eurokrem, feta sir, boje za krečenje, krem sirevi, pavlaka.

Međutim, širom sveta mnogo širi spektar proizvoda pakuje se u ambalažu koja se proizvodi iz naše opreme, kao što su bombone, keks, čokolade, kokice, riba.
Sada nema mnogo oscilacija sa cenama repromaterijala, nema problema sa nabavkom, nadamo se da će tako i ostati. Uslovi poslovanja na svetskom tržištu nisu stabilni, ali snalazimo se i uspevamo da rešavamo probleme.

Bili ste 2022. godine u užem izboru za EY preduzetnika godine. Mnogi mali preduzetnici koji danas tek počinju svoje biznise žale se na lošu regulativu. Šta treba promeniti, po vašem mišljenju, kako bi se podržao sektor malih i srednjih preduzeća, koji čine 99 odsto ukupnog broja svih preduzeća u Srbiji?

Kad sam počeo biznis, uslovi poslovanja i, generalno, privredni ambijent, bili su mnogo gori u odnosu na trenutne uslove na tržištu. Mladim preduzetnicima mogu da poručim da je za pokretanje biznisa osnovno da imaju volju i želju da naprave posao. Država mora da promoviše i podržava mlade ljude, da im obezbedi edukaciju o tome kako da sami pokrenu neki posao i da radi na razvijanju klime poverenja prema takvim firmama.

Mislim da se u Srbiji generalno ne radi dovoljno na podršci prenošenju porodičnih firmi na drugu generaciju, sa roditelja na decu, a trebalo bi da se ozbiljnije radi na tome na nivou države, da bi se zadržao postojeći broj firmi i uvećao njihov kapital.

Država mora da podržava mlade ljude, da im obezbedi edukaciju o tome kako da sami pokrenu neki posao i da radi na razvijanju klime poverenja prema takvim firmama

Koliko u vašoj industriji ima obučenog kadra u Srbiji, da li nedostaje radna snaga i u toj oblasti?

U Srbiji postoji ogroman problem sa kadrovima, jer radnici nisu na adekvatan način školovani i spremani za rad. Pošto se nisu pratili tehnološki trendovi, nemamo radnike koji znaju da rade na savremenoj opremi.

Zato je dualno obrazovanje način za rešavanje problema kroz uključivanje i angažovanje firmi koje za svoje potrebe obučavaju mlade ljude. Ali, za to su potrebna novčana ulaganja i veliki rad. U našoj kompaniji počeli smo da se bavimo dualnim obrazovanjem 2010/11. školske godine i već smo zaposlili veliki broj učenika. Osim toga, zapošljavali smo radnike preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koje smo takođe obučili. Tako da, konkretno u našoj firmi, ne postoji problem sa manjkom stručnih radnika.

Koliko je sada učenika na praksi u vašoj firmi na osnovu dualnog obrazovanja?

U Evropi je ustanovljeno pravilo da u procesu dualnog obrazovanja firme imaju oko 10 odsto od broja zaposlenih. U našoj firmi, u sistemu dualnog obrazovanja u školskoj 2022/23. godini imamo 72 učenika i studenta. Do sada su 64 učenika zaposlena iz sistema dualnog obrazovanja.

U svetu se sve više govori o smanjenju upotrebe plastike zbog štetnog uticaja na životnu sredinu. Postoji li neki materijal koji bi mogao da bude  zamena za plastična pakovanja?

Opšti je atak i povika na plastiku a da pri tome niko ne nudi adekvatnu zamenu za plastičnu ambalažu. Smatram da će se ambalaža koja je sada aktuelna zadržati i dalje. Naravno, poboljšavaće se dizajn, smanjivati težina, a time će i ambalaža biti ekološki održivija. Ali, potrebno je adekvatno postupati sa otpadom, pravilno odlagati, reciklirati i problema neće biti.

Nikako ne treba zabranjivati da se koristi plastična ambalaža, samo je potrebno na adekvatan način tretirati takav otpad i kažnjavati one koji ne postupaju tako i ne poštuju zakone.

Kažete da se mnogo radi na razvoju tehnoloških rešenja. Kakve promene očekujete u budućnosti?

Ova industrija se razvija i tehnološki napreduje iz godine u godinu, što zahteva kontinuiranu edukaciju. U narednim godinama primenjivaće se veštačka inteligencija u kojim god procesima to bude bilo moguće. Od oblasti koje će imati bitnu ulogu u budućnosti izdvajaju se i cirkularna ekonomija i zelena agenda, koje su danas aktuelne, a biće još više u narednoj deceniji.