Tajni sastojak koji niko ne zna

Hrvatska ima jednog rimskog cara Dioklecijana i
svi za njega znaju. Iz Srbije ih je bilo 16, a niko ne zna za njih.
Gamzigrad je najbolje sačuvan stari rimski grad u Evropi. Priroda je
dala resurse i bilo bi glupo ne iskoristiti ih

Na prvi pogled Srbija se ne može meriti sa turističkim potencijalom
Hrvatske ili Crne Gore. Ipak, dok ove zemlje zavise od tri meseca letnje
sezone, planine u Srbiji rade osam meseci, a banje preko cele godine.
Uz Beograd kao turističku metropolu i ulaganja države, Srbija može
postati ozbiljan igrač, smatra Nikola Avram, generalni direktor „MK
mountain resort“ u razgovoru za Novu ekonomiju.

Kakav je turististički potencijal Srbije u poređenju sa regionom?

Kada bi država privatizovala banje i preusmerila investicije u turizam,
mislim da bi Srbija mogla da stigne Crnu Goru. Ako se napravi dobra
turistička ponuda, a ne ovo što se sad samo zove turizmom, broj turista
može biti mnogo veći. Ako izuzmemo Beograd, u ostatku Srbije sada je to
prilično malo noćenja. Sve se svodi na to da dovedemo ljude iz Beograda,
Novog Sada i malo stranaca. Kada bi se uložilo mnogo manje novca nego
što se daje za neke fabrike, Srbija bi doživela revoluciju turizma.
Danas Rusi čine 10 odsto tržišta. Crnogorci koji su išli u Sloveniju,
sada dolaze na skijanje na Kopaonik. Za dve godine Rumuni će dolaziti na
Kopanik u ozbiljnom broju. Beograd je destinacija koja funkcioniše sama
po sebi i ima obrise velikog turističkog centra. Mislim da je Beograd
peti grad u Evropi po usluzi, hrani, restoranima i ima sve uslove da
preraste u pravu turističku metropolu.

Šta je to što bi država trebalo da učini za razvoj turizma?

Infrastruktura, marketing i promocija su stvari u koje država treba da
ulaže, uz koordinaciju sa privatnim sektorom. Uz zajednički nastup i
hoteli treba da budu dobri. Ko god je uložio novac i ima moderan hotel,
dobro radi. Problem je u tome što je i dalje preko 60 odsto hotelske
privrede u rukama države. Turizam i bez većih ulaganja u ovoj godini ima
rast od 12 odsto, dok je većina ostalih privrednih grana u padu.

U planinski turizam je bilo ulaganja. Vlada Srbije je uložila u
skijališta, a privatni sektor je uložio u hotele. Na planinama se vidi
ta saradnja državnog ulaganja u razvoj jedne privredne grane i privatnog
sektora. Da budem iskren, teško da bi hotel Grand radio bez dobrih
skijališta, ali teško da bi i skijalište dobro radilo da nema dobrih
hotela.

Kada bi država napravila ozbiljnu strategiju turizma, mogla bi
iskoristiti ogroman potencijal. Turizam je grana koja vrlo lako
zapošljava veliki broj ljudi. Svaki osmi ili deveti zaposleni na svetu
radi u turizmu. Uz turizam idu i taksi službe, restorani, kafići,
avio-prevoz, autobusi, hrana. Srbija bi sa nekoliko dobrih poteza mogla
postati ozbiljna turistička sila.

Koje su to šanse Srbije za privlačenje stranih gostiju?

Na primer, u Srbiji ima veoma mnogo banja. Vrnjačka Banja je pandan
Karlovim Varima. Mislim da ako bismo za neku banju ponudili partnerstvo u
inostranstvu pod normalnim uslovima, bez problema bismo našli
strateškog partnera.

Srbija ima bogatu istoriju i kulturu, posebno iz rimskog perioda, koja
je neiskorišćena. Hrvatska ima jednog rimskog cara Dioklecijana i svi za
njega znaju. Iz Srbije ih je bilo 16, a niko ne zna za njih. Gamzigrad
je najbolje sačuvan stari rimski grad u Evropi. Priroda je dala resurse i
bilo bi glupo ne iskoristiti ih.

Kada bi se aerodrom Lađevci pokrenuo, to bi celoj hotelskoj privredi
Kopaonika, Zlatibora i Vrnjačke Banje mnogo značilo. Sada vam iz
Beograda do Kopaonika i Zlatibora treba pet sati autobusom.

Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“