Kolekcionarstvo nije samo puko skupljanje starih korica, već lična potraga za pričama, vezama između pisaca i onih kojima su se obraćali u svojim posvetama.
U vremenu kad dominiraju ekrani, digitalizacija, instant umetnost i kratki sadržaji, postoji pojedinac koji svojim hobijima skreće pažnju na važnost trajnih vrednosti i kulturnog nasleđa. Nikola Sudarević, grafički dizajner sa preko 15 godina iskustva, posle pet gaji poseban hobi – kolekcionarstvo starih knjiga sa potpisima i posvetama raznih ličnosti.
Sve je počelo sa prvom knjigom koju je Nikola kupio, ,,Deset priča“ iz 1901. godine, sa posvetom Branislava Nušića glumici Milki Grgurovoj. Taj trenutak, kako kaže, bio je prelomna tačka koja je njegovu znatiželju pretvorila u strast. Njegova dragocena kolekcija danas sadrži knjige iz 19. i 20. veka sa potpisima najvažnijih imena srpske književnosti i kulture. To su Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Jovan Jovanović Zmaj, ali i ličnosti poput Stevana Mokranjca, Tome Rosandića, Uroša Predića, pa čak i Svetog Justina Ćelijskog.
,,Teško je izdvojiti najvredniju knjigu, ali neka izdanja sa potpisom Vuka Karadžića još uvek čekam da pronađu svoje mesto u mojoj kolekciji“, kaže Nikola, za koga kolekcionarstvo nije samo puko skupljanje starih korica već lična potraga za pričama, vezama između pisaca i onih kojima su se obraćali u svojim posvetama.
Njegov profesionalni život je ispunjen kreativnim izazovima, radom sa klijentima, a kolekcionarstvo mu donosi drugačiji, intenzivniji vid zadovoljstva. Tu su razgovori sa antikvarima, susreti sa drugim kolekcionarima i trenuci kad otkrije izdanje koje već decenijama nije menjalo vlasnika.
Kada razmišlja o autentičnosti, Sudarević naglašava važnost provenijencije što označava poreklo knjige i njenog prethodnog vlasništva.
,,Posebna izdanja često sadrže naznaku da su štampana u ograničenom tiražu, sa numerisanim primercima i potpisom pisca. To je veoma važan pokazatelj originalnosti“, tvrdi Nikola.
Kakvi su kolekcionarski izazovi u potrazi za autentičnim blagom, pitali smo Sudarovića koji kaže da je jedan od najvećih izazova zapravo utvrđivanje validnosti potpisa i posveta. Tržište antikvarnih knjiga, naročito na internetu, obiluje neproverenim ili falsifikovanim izdanjima.
,,Zato je važno znati od koga kupujete. Pouzdani izvori, pouzdana provenijencija ključni su za sigurnu kupovinu“, kaže on.
Neke knjige, posebno sa potpisima ličnosti poput Vuka Karadžića ili Dositeja Obradovića gotovo su, kaže, nedostižne. Njihovo pronalaženje zahteva godine i godine strpljivog traganja, dobre kontakte, većinski sa drugim kolekcionarima i, često, mnogo sreće.
Kolekcionarstvo je strast koja nadilazi vreme i tehnologiju. U eri kada se sve seli u digitalni svet, Nikola Sudarević dokazuje da istinska strast prema književnosti, istoriji ili umetnosti ne poznaje epohe. Njegovo kolekcionarstvo nije samo lični hobi – već tihi otpor zaboravu, pažljivo čuvanje tragova prošlosti u svetu koji sve brže zaboravlja.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vukašin Đinović je mladi matematičar čiji su talenat, rad i istrajnost od početka školovanja oblikovali njegov akademski put. Rođen u Novom Sadu, već tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja izdvajao se izuzetnim rezultatima iz matematike i fizike, kao i kontinuiranim uspesima na najprestižnijim domaćim i međunarodnim takmičenjima. Osnovnu školu završio je kao nosilac diplome „Vuk Karadžić“ i povelje „Jovan Jovanović Zmaj“, a obrazovanje nastavio u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, na smeru za nadarene učenike u matematičkoj gimnaziji, gde je poneo i zvanje učenika generacije. Njegova takmičarska biografija obuhvata brojne državne nagrade, medalje sa srpskih i međunarodnih olimpijada, kao i bronzanu medalju sa Balkanske matematičke olimpijade 2023. godine. Danas je student treće godine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, na smeru matematika, gde nastavlja da razvija akademski put, ali i da se sa svojim kolegama, uprkos policijskoj brutalnosti i ponižavanjima od strane vlasti, bori za istinu, pravdu i društvo u kome će prave vrednosti ponovo imati smisao.
Efikasne ekonomske institucije – fer pravila igre, dovele bi do snažne ekspanzije domaćeg preduzetništva, a posebno IT sektora, a time i do njihovog zahteva da se unaprede političke institucije – pravila igr...
Da bi održala stope rasta od četiri, pet procenata i nastavila konvergenciju ka ekonomijama sa višim prihodima, Srbija mora da pređe na privlačenje složenijih stranih direktnih investicija sa višom dodatom v...
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.
