Od prvih susreta sa fizikom, u šestom razredu osnovne škole, znao je da je to oblast u kojoj želi da dostigne maksimum. Danas, sa 24 godine, Srđan Stavrić je student doktorskih studija na Fizičkom fakultetu u Beogradu, saradnik na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, naučnik, istraživač, možda budući profesor…
„Priča je počela od dobrog nastavnika. Išao sam u malu školu u Zaječaru, koja je pazila na svoje učenike. Nastavnici su radili sa nama. Išao sam na takmičenje iz matematike i nastavnik me je na prevaru uvukao u fiziku. Ja to nisam hteo, bilo mi je dosadno da računam neki put, za neko vreme, nekom brzinom… Polako sam ulazio u priču, krenuo na takmičenja i osvajao nagrade. Tada smo bili zajednica sa Crnom Gorom, pa se na savezna takmičenja išlo na more. Kada smo već došli do tog nivoa, samo takmičenje bilo nam je najmanje bitno. Već u sedmom-osmom razredu znao šta ću da studiram. Naravno, moja percepcija toga se promenila tokom godina, ali sam znao da ću jednog dana biti fizičar“, kaže Srđan.
Ipak, u trećoj godini srednje škole pomalo se pokolebao kada je izbor studija u pitanju.
„Kao i većina ljudi koja je upisala fiziku, pre samog upisa razmišljao sam o Elektrotehničkom fakultetu. To je neka prirodna veza. Međutim, profesor iz srednje me je ubedio da se vratim prvobitnoj odluci. Dvoumio sam se, ali sam na kraju shvatio da je fizika za mene, da je nauka moj izbor.“
Tokom četvrte godine osnovnih studija, kao i na masteru, bio je stipendista Fonda Dositeja, a zadovoljan je i podrškom koju pruža fakultet.
„Fakultet je mali, što ima svojih prednosti i mana, profesori nas znaju, prate naš rad na predavanjima i vežbama, pa ukoliko primete dobrog, zainteresovanog studenta, vrlo rado ga uključuju u svoj rad. Profesori su veoma prijatni, a studenti nisu broj indeksa, već nas znaju sve poimence.“
Kao student četvrte godine uključio se u rad Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ gde trenutno sa svojim mentorom sa doktorskih studija izučava grafen, dvodimezionalni ugljenični materijal. Kao master rad radio je kompjutersku simulaciju ukrštanjem atoma nekih drugih metala i grafena izučavajući osobine takvog spoja. Za svoj uspeh, između ostalog, može da zahvali dobroj organizovanosti i upornosti.
Nastavak teksta možete pročitati u šesnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
