Treba se uzdržati od povećanja poreza

Negde baš u vreme obeležavanja 25 godina rada Mone, jedne od najpoznatijih privatnih domaćih kompanija,  na njenom kormilu došlo je do smene generacija. Nada i Đorđe Momirović i zvanično su predali palicu upravljanja firmom sinovima – Tomislavu, koji već neko vreme vodi sektor hotelijerstva i mlađem Urošu, koji je danas direktor kompanije Mona. Počela je kao porodična firma, da bi ovaj sistem danas činilo devet firmi, od kojih je šest u Srbiji, a tri u inostranstvu.

„Neće te promene na čelu kompanije dovesti do nekakvih revolucionalnih zaokreta u poslovanju Mone. Ovo je sistem u kome je zaposleno više od 800 ljudi i koji je davno, po načinu funkcionisanja,  prevazišao klasičnu porodičnu firmu. U nekom kraćem periodu može se očekivati samo da malo više nego do sada koristimo društvene mreže i druge, modernije načine komunikacije sa kupcima“, kaže na početku razgovora za „Novu ekonomiju“ Uroš Momirović, direktor Mone.

Jasno je da mnoge mlade ljude muči problem nezaposlenosti, ali mislim da je zapravo najveći problem u činjenici da se oni na vreme nisu opredelili šta žele da rade u životu. Verujem da svi mladi ljudi mogu da računaju na dobre poslovne prilike, ako se na vreme opredele i fokusiraju na ono šta žele. Oni koji su to učinili, danas su već na važnim pozicijama u raznim firmama. To govorim na bazi onoga što vidim da se dešava mojoj generaciji. U odnosu na, recimo, pre dve godine, danas vidim mnogo mojih vršnjaka koji rade ozbiljne poslove. Bili su motivisani i fokusirani da ostvare svoje ciljeve.

Menadžeri koji rukovode sistemom poput ovog uvek su pred izazovom, odnosno nose  odgovornost da obezbede sredstva za redovnu isplatu plata. U našem slučaju, reč je o ozbiljnim sredstvima koje treba da obezbedimo za 800 ljudi.  A uslovi poslovanja su bili izazovni. Vlada je krenula u fiskalnu konsolidaciju, a mere štednje i te kako utiču na poslovanje kompanija poput naše. Jer, te mere štednje su, definitivno,  uticale na odluke naših kupaca. Oni su, uz manje prihoda u  kućnim budžetima, više razmišljali na šta će da troše ono što imaju. U takvim situacijama, ljudi se sigurno ne odriču osnovnih stvari, ali neke dodatne kupovine ostavljaju za bolja vremena. Drago nam je da Vlada za narednu godinu najavljuje blagi rast privredne aktivnosti i da projektuje rast lične potrošnje. 

Sve to će, verujemo, povećati i našu prodaju. Mada, mi  u Moni, osim godine velike krize, a to je definitivno bila 2009. godina, konstantno imamo rast prodaje. Ali očekujemo da će naredne godine taj rast biti i veći. Nije isto kada čovek zna da mora da štedi jer su mu smanjeni prihodi i kada u perspektivi ima povećanje zarade. U ovom drugom slučaju je opušteniji i skloniji potrošnji. 

Pa, u tom smislu važno nam je što ova vlada nije, za svog mandata, podigla nijedan porez. Setimo se ranijih godina. Povećan je porez na dobit, porez na dodatu vrednost i brojni drugi nameti. Ova vlada nije poskupela poslovanje privredi i to nama, a verovatno i ostatku privatnog sektora, mnogo znači. Za narednu godinu se, opet, najavljuje uvođenje takse od 500 dinara za finansiranje RTS-a. Neki ljudi smatraju da je to malo a ja, opet, verujem da za sve nas to nije dobro, jer će zapravo tih 150 miliona evra godišnje biti izbačeno iz prometa. Proizvodi i usluge koje mi nudimo kupcima svakako ne spadaju u ono što su neophodne potrebe  jedne porodice.  To  nas  sigurno  neće poremetiti, ali moramo da računamo da će  taj iznos biti izbačen iz prometa.