Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima
Život i rad dr Dragoljuba Jovanovića, istaknutog političara, profesora i publiciste, zemljoradnika-levičara s početka i (više od) sredine prošloga veka, robijaša i internirca i u Kraljevini i u SFRJ, nisam pomno proučavao. Ali sam s pažnjom uvek čitao ono što mi o njemu i „od njega“ dođe do ruke.
Kao posebnu dragocenost godinama čuvam, a bogme i često se vraćam na čitanje, njegove neobične knjige „štampane“ 1973. – „Ljudi, ljudi…” – medaljoni 56 umrlih savremenika. Knjiga obimnija od 450 strana, naime, nije slagana nijednim dotad poznatim knjižnim slogom, već pažljivo u A5 formatu kucana mašinom, pa tek potom prenesena na štamparske ploče i skromno ukoričena.
Primerak koji je do mene stigao, od davno preminulog prijatelja i saradnika, a do njega od komšije iz sela, takođe poznatog levog zemljoradnika i autora nekoliko zaboravljenih knjižica i brošura, bio je već raskoričen, tako da se negde bilo zagubilo stotinak poslednjih stranica, sa sve sadržajem i nekom vrstom CIP-a koji kazuje da je Mišljenjem Republičkog sekretarijata za kulturu ona oslobođena poreza. (Nije spadala u „šund“ protiv koga se tih godina vodila borba, a na čelu stručnog tima bio – eto još jednog kuriozuma – književnik, moj takođe pokojni prijatelj iz istog sela u kom su „medaljoni“ išli od ruke do ruke.)
I – neposredno pred rok za predaju teksta (sad znamo, baš ovog) pronađem zagubljene stranice i najavim urednici da bi prilog mogao da bude baš iz tog zagubljenog dela. Jer, Jovanović je zanimljiv gde god se otvori. I moglo je tako, ali čini mi se da je još zanimljivije preneti najlucidnija njegova zapažanja o zasad trima ličnostima koje su i u mladosti (prošlosti) bile kontroverzne, pa ih i sada to prati. Kao i stereotipi o njima.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs