Na osnovu sporazuma sa MMF Narodna banka je najavila stres testove za poslovne banke, koje će raditi zajedno sa revizorskim kućama, koji bi trebalo da pokažu pravo stanje stvari u srpskim bankama
Fiskalna politika i strukturne reforme ugovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom, među kojima su otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru i poskupljenje struje, eventualno povećanje PDV-a i privatizacija javnih preduzeća, uzbrkali su ovdašnju javnost, ali je sasvim nezapaženo prošao jedan važan deo sporazuma posvećen finansijskom sektoru.
Naime, od 2003. godine i gašenja četiri velike državne banke, bankarski sektor, koji čini gro ukupnog finansijskog sektora u Srbiji, važio je za najreformisaniji i najmoderniji deo srpske privrede. Kreditna ekspanzija, rast štednje, visoki profiti banaka, samo su doprinosili tom utisku. Banke su čak izdržale i juriš na šaltere u jesen 2008. godine, kada je za svega nekoliko nedelja podignuto oko milijardu evra.
Međutim, nakon šest godina krize, stvari više ne deluju tako sjajno. Banke su u 2013. godini zabeležile gubitak na nivou sektora, štednja stagnira, kreditna aktivnost se smanjuje, nenaplativi krediti su najveći u regionu posle Albanije, a bankrot četiri banke, Agrobanke, Privredne banke Beograd, Razvojne banke Vojvodine i Univerzal banke, koštao je poreske obveznike oko milijardu evra, s tim da račun još nije konačno podvučen.
Da se slučaj četiri banke, a tu treba dodati i Srpsku banku koju je država dokapitalizovala da ne bi bankrotirala, ne bi ponovio, Narodna banka će u saradnji sa MMF-om ove godine sprovoditi posebna dijagnostička ispitivanja banaka koje posluju u Srbiji po metodologiji uporedivoj sa metodologijom Evropske centralne banke (Asset Quality Review).
Za razliku od dosadašnjih stres testova koje je sprovodila centralna banka na osnovu finansijskih izveštaja koje sastavljaju same banke, ova dijagnostička ispitivanja će se sprovoditi u saradnji sa nezavisnom stručnom trećom stranom – revizorskim kućama i nezavisnim proceniteljima. Kako navode u NBS, izbor spoljnih revizora biće zasnovan na jasno propisanim kriterijumima, kako bi se odabrale revizorske kuće koje imaju odgovarajuće kapacitete i neophodnu ekspertizu, a jedan od kriterijuma odabira biće i visina troška angažmana, koji će snositi banke.
Predmet ovih ispitivanja biće kvalitet potraživanja banaka, a obavljaće se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, kao i međunarodnim standardima u postupku procene nepokretnosti, mada će se u obzir uzimati i domaći propisi i karakteristike srpskog tržišta.
Na ovaj način bi trebalo da se obezbedi identifikovanje problematičnih kredita i njihovo pravilno računovodstveno vrednovanje, a osim toga ove aktivnosti će omogućiti i veću transparentnost poslovanja banaka, rano identifikovanje potreba za dokapitalizacijom i restrukturiranjem banaka.
Stres testovi zakasneli
Narodna banka Srbije od juna 2012. godine kada je, treba reći, već bilo kasno za propale banke, redovno sprovodi makroprudencijalne stres testove sa ciljem da oceni otpornost bankarskog sektora kao celine, pojedinačnih banaka i grupa banaka na rast kreditnog rizika i rizika likvidnosti.
„Testovi se rade tromesečnom dinamikom, odnose se na vremenski period od godinu dana i uključuju specifičnosti bankarskog sektora Srbije, kao što su: visok nivo evroizacije, visoko učešće problematičnih kredita i osetljivost tržišta na nepovoljne vesti, što se ispoljavalo kao povlačenje depozita, kakvo smo na primer imali u poslednjem tromesečju 2008. godine”, navodi se u pisanim odgovorima NBS.
Prema rezultatima poslednje runde stres testova koji su rađeni na bazi podataka iz septembra 2014. godine, čak i pri izuzetno visokim šokovima koji podrazumevaju snažnu deprecijaciju kursa i naglo povlačenje depozita, sistem kao celina ostao je adekvatno kapitalizovan i likvidan.
„Drugim rečima, čak i da se u sistemu desi ekstremno nepovoljan scenario koji predviđa takvu kombinaciju šokova koji se retko događaju istovremeno, sistem kao celina bi u narednih godinu dana ostao stabilan, sa pokazateljima adekvatnosti kapitala i pokazateljima likvidnosti koji su iznad regulatornog minimuma”, ističu u centralnoj banci.
Sa koeficijentom kapitalne adekvatnosti od 19,4 odsto na nivou celog sektora, dok je zahtev NBS 12 odsto, a ECB osam odsto, bankarski sektor u celini je izuzetno dobro kapitalizovan. Kada se radi o likvidnosti, prosečni mesečni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora iznose 2,03, a propisani minimum je jedan. Prema podacima NBS, prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti po bankama se kreće do 3,58 (ne računajući dve najmanje banke u sistemu sa ekstremno visokom likvidnošću od preko 12) i nijedna banka nema koeficijent likvidnosti ispod propisanog minimuma. Ipak, ovako agregirani i uprosečeni podaci ne govore ništa o tome da li neka pojedinačna banka ima probleme, a za razliku od Evropske centralne banke i Evropskog tela za banke (EBA) koji rezultate stres testova javno objavljuju i to sa podacima o svakoj testiranoj banci, NBS to ne radi zbog „rizika pogrešne interpretacije rezultata”, kako kažu u centralnoj banci.
Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
