Tržište raste, ali su cene prepolovljene

Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora srpske privrede, sa dvocifrenom godišnjom stopom rasta noćenja, pre svega stranih turista poslednjih godina. Ipak sve jača i brojnija konkurencija donosi i izazove za srpske hotelijere. O tome koje su šanse, a šta su izazovi za ovu industriju, a pre svega za hotel Crowne Plaza, za „Novu ekonomiju“ govori Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor hotela Crowne Plaza.

Kakva je ova godina bila za hotelijerstvo u Srbiji?
Procenat zauzeća u svim hotelima bio je veoma dobar. Zauzeće jeste skočilo, ali prosečna cena noćenja se prepolovila u odnosu na, recimo, period pre osam godina. Ovo što se desilo sa Etihadom i Er Srbijom je fantastična stvar. Otvoren je veliki broj direktnih letova i ljudi mogu da planiraju svoja putovanja, ne moraju da dolaze dan ranije ili odlaze dan kasnije. Beograd je izuzetno popunjen od ponedeljka do četvrtka, a utorak i sreda su dva udarna dana. Prosečan ostanak gostiju je 1,6 noći. Ipak, ostao je problem vikenda.

Otvorilo se nekoliko divnih hotela, pored Kraun plaze, tu su Metropol, Radison blu, Falkenštajner, a mi i dalje nemamo kongresni centar. Svaki hotel nastupa za sebe i ne možemo da pravimo događaje sa 5.000 ili 7.000 ljudi. U stvari Sava centar je fantastičan kongresni centar, ali posle 40 godina njemu je potrebno ozbiljno renoviranje.

Da li ćete učestvovati na tenderu grada za upravljanje i rekonstrukciju Sava centra?
Nije tajna da smo mi zainteresovani i podnećemo ponudu da uzmemo Sava centar i napravimo javno-privatno partnerstvo sa gradom. Sa otvaranjem kongresnog centra novac koji se sliva u Srbiju od turizma, a iznosi oko 1,2 milijarde evra godišnje, značajno bi porastao, a sa njim i prihodi od PDV-a za državu. Ali nije samo u tome stvar, zaživele bi druge delatnosti kao što su taksi službe, restorani i muzeji.

Prilikom prošlog tendera za Sava centar bio je jako zainteresovan i Aerodrom, a onda se odjednom pojavio konzorcijum Beogradskog sajma i Energoprojekta. Mislim da to više nije aktuelno, pošto vidim da su se desile velike promene u Energoprojektu. Ne znam da li je Aerodrom još zainteresovan, ali znam da je rok za podnošenje ponuda 28. februar sledeće godine i da ćemo mi podneti ponudu.

Sava centar je najbolji kongresni centar u Jugoistočnoj Evropi, po tome kako je izgrađen, pozicioniran, kakve sale ima… Ali mora mnogo toga da se promeni, da se modernizuje, da sve bude „vajerles“, da se postavi najmoderniji imobilijar, da se tehnika modernizuje. Prema našim procenama, neophodna investicija u Sava centar je preko 20 miliona evra. Naravno, potrebno je i da se dovede čovek koji zna kako se vodi kongresni centar.

Kažete da su cene pale, a opet vidimo veliki broj novih hotela. Da li se nešto promenilo što se tiče profitabilnosti hotela?
Hoteli su uvek bili investicija koja se vraća za sedam do devet godina. Međutim, ono što mnogi ne razumeju jeste da vrednost nekretnine hotela i dalje raste. Kako otplaćujete rate i kamate za hotel, zgrada ostaje i ako je na dobroj lokaciji i ako se grad razvija, njena vrednost raste. Recimo, pre šest godina je u Portu sagrađen hotel Interkontinental vrednosti od oko 42 miliona evra. Sada vlasnici dobijaju ponudu za taj hotel od 85 miliona evra, zato što se Porto izuzetno razvio.

Pre nekoliko godina hoteli u Beogradu i Srbiji su važili za skupe u odnosu na region. Kakva je sada situacija?
Situacija se promenila. Sada su cene u Ljubljani, Zagrebu, pa i Podgorici gde je izgrađen Hilton sa pet zvezdica, više nego u Beogradu.

U poslednjih osam godina na beogradskom hotelskom tržištu se otvorilo petnaestak velikih i desetak malih hotela. Inače, Srbija ima 340 hotela ukupno, od toga samo devet je sa pet zvezdica. Njih pet je u Beogradu, dva su u Novom Sadu i dva su u ostatku Srbije. U Beogradu ne fali hotela sa četiri zvezdice, ali fale hoteli sa pet zvezdica i niskobudžetni hoteli sa tri zvezdice.

Moram da istaknem i da je Beograd proglašen za peti grad u Evropi po usluzi i zadovoljstvu gosta. Ali moramo da se malo i modernizujemo i da uložimo.

Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“