U Srbiji nema jednakih šansi za sve
Nikola Gazdić (28), vlasnik beogradske Darma Books i njujorške Jo Jo Jimeny
Na Ist Riveru Gazdić je uz posao u velikoj njujorškoj kompaniji pokrenuo i sopstveni biznis pod firmom Jo Jo Jimeny, a u Beogradu Izdavačku kuću Darma books. Šta mu je pružila država „američkog sna“, šta mu je zasmetalo u sopstvenoj zemlji, zašto je ostao s jednom nogom kod kuće i koja bi pravila igre menjao u Srbiji da bi se smanjio odliv mladih u svet, Nikola Gazdić otkriva u intervjuu za naš list.
„Poučen američkim iskustvom mislim da je bitno da se rad vrednuje i da se u Srbiji napravi sistem fer šansi za sve, da mladi ljudi ne bi više masovno napuštali zemlju. Dakle, omogućiti svima jednake šanse za poslovni i životni uspeh. To bi bilo dobro i za pojedince i za društvo uopšte, jer prosto je teško funkcionisati ako pravila igra nisu ista za sve i to na svim nivoima. To sprečava napredak i smanjuje mogućnost ostvarivanja inovacija i implementacije novih ideja u svim sferama života u Srbiji, konstatuje sagovornik „Nove ekonomije“ koji je nastanivši se preko Atlantika startovao s „dobitnom kombinacijom“, odnosno profitabilnom biznis pričom.
Nova ekonomija: Bar polovina mladih akademaca u Srbiji, još tokom studija, nagoveštava da će finale biti napuštanje zemlje s diplomom u džepu i nadom u uspeh na inotržištu. Zašto?
Nikola Gazdić: I ja sam još kao mladi student ekonomije, ali i pre toga, čak u srednjoj školi, razmišljao o odlasku iz zemlje. Ta razmišljanja nisu imala realne osnove niti sam imao konkretan plan odlaska. Više je to bilo na talasu koji je, kako ste i sami naveli u pitanju, zahvatio ljude moje generacije. A to je odlazak vani, u potragu za boljom budućnošću. Taj talas je zbir iskustava i priča kroz koje manje-više svi u Srbiji prolaze, čujem sada i srednje generacije, bez obzira na ostvarene pozicije. Ipak mladi ljudi imaju najbolju mogućnost i najlakše mogu stvarno da odu.
NE: Kako je pala odluka o odlasku baš za SAD?
Nikola G: Dok sam studirao bili su dosta popularni programi Work and Travel, koji su nudili mogućnost odlaska u Sjedinjene Američke Države. Bio sam dva puta uključen u program, kao student druge i četvrte godine i drugi put sam odlučio da ostanem u Americi.
NE: Iako u Njujorku ne živite dugo, poslovni koraci su vam do sada bili profitabilni?
Nikola G: Ne ulazeći u detalje, mogu reći da sam veoma zadovoljan. Ako se ima jasan cilj, nekako je lako štedeti u SAD i usmeriti resurse koji su vam na raspolaganju ka njemu, koliki god da su.
NE: Šta radite u Njujorku i koje su mogućnosti u gradu u kome se vrte milijarde dolara?
Nikola G: U Njujorku radim za jednu od vodećih firmi za transport i selidbe Dumbo Moving and Storage, u odeljenju zaduženom za prodaju. Usko vezana za tu firmu je i moja kompanija Jo Jo Jimeny, dosta manja doduše. Njujork je zaista centar sveta što se novca i ekonomije tiče. Mogućnosti izgledaju neograničene. Postoji uvek ta neka nada da je san nadohvat ruke i da je ostvariv. Mada, moram priznati da postoje i ogromne razlike u standardu života ljudi. Nekako se srednja klasa i ne vidi, u sve većem broju postoje ljudi koji žive na ivici egzistencije, a sa druge strane superbogati Amerikanci nastavljaju da uvećavaju profite.
NE: Kako ste krenuli u privatni biznis i koji su vam američki planovi?
Nikola G: Kao nov u Njujorku, radio sam razne poslove. I u firmi u kojoj sam sada, radio sam kao fizički radnik na kamionu. Međutim, vremenom sam prešao u kancelariju kad se otvorilo to radno mesto. Imao sam sreće da menadžmentu budem preporučen, kao osoba sa kvalifikacijama, od ljudi koji su tu već radili i sa kojima sam se družio privatno. Kasnije tu su mi se otvorile mogućnosti i kad je privatni biznis u pitanju. U narednim godinama nemam neke velike planove što se biznisa ovde tiče, sem eventualno potencijalnog proširivanja postojećeg. Za sada imam jedan kamion u vlasništvu i ekipu koja radi za mene, a u planu je kupovina drugog i još mnogo toga. Taj deo „još mnogo toga“, fokusiran je na projekte u Srbiji.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs