IIstraživanje koje je u 3.000 urbanih područja nedavno sprovela SZO, pokazuje da samo dva odsto gradova siromašnijih zemalja ispunjava standarde SZO u pogledu kvaliteta vazduha u odnosu na 44 odsto gradova u bogatim zemljama, koji ispunjavaju te kriterijume. Prema podacima SZO, godišnje se registruje oko tri miliona prevremennih smrti koje se direktno povezuju sa aerozagađenjem
,,Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa.”
Ovih reči nemačkog filozofa Artura Šopenhauera setimo se tek kad se suočimo sa bolešću. Lekari nas često uveravaju da mnogo toga, kad je reč o zdravlju, zavisi od nas samih – od toga kakve su nam higijenske navike, kako se i na koji način hranimo, koliko smo fizički aktivni, do toga da li smo robovi loših navika i poroka (alkohola, duvana, narkotika…) ili sledimo preporuke zdravstvenih radnika… Bilo bi dobro da je naše lično zdravlje u našim rukama, ali nije baš tako. Mnogo je faktora koji su van našeg domašaja i na koje ne možemo da utičemo: kvalitet vode koju pijemo, vazduha koji udišemo, uslovi u kojima živimo i radimo. Svi oni u značajnoj meri utiču na zdravlje celokupne populacije. Zdravlje nije samo lična vrednost svakog pojedinca, već i vrednost najvišeg društvenog ranga, ekonomska kategorija posebnog značaja, jer – sa bolesnom populacijom nema ekonomskog napretka.
Sledimo li preporuke SZO?
„Mere koje zemlje EU, koje su nam uzor, vezano za očuvanje životne sredine, preduzimaju radi zdravlja svojih nacija su: rigorozna kontrola kvaliteta vazduha, eliminisanje izvora štetnih faktora koji se u njemu mogu naći, kvalitet vode za piće, odlaganje i uništavanje komunalnog, ali i industrijskog otpada, kontrola industrijskih postrojenja, emisije aerozagađenja, prelazak na održive izvore energije. To je sve deo velikog dijapazona preventivnih aktivnosti koje u dobroj meri sprovode zdravstvene ustanove, sa ciljem da se spreči pojava bolesti, ali u tome nisu same. Sve ono što vidimo kada odemo u bilo koju zemlju EU, čiste ulice, parkove, javni prostor, separatno odlaganje smeća, jeste rezultat visokog standarda i svesti najšire populacije o značaju tih mera za zdravlje ljudi, ali i intenzivne interresorne saradnje različitih ministarstava i državnih institucija u čijim rukama su kontrolni mehanizmi“, ističe u razgovoru za „Novu ekonomiju” dr Jasmina Savić Joksimović, specijalista socijalne medicine, učesnik velikog broja međunarodnih projekata UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Jedan od najznačajnijih bio je projekat SZO „Zdravi gradovi” u koji se Beograd pre više godina uključio, ali je negde na tom putu zastao.
Dr Savić Joksimović podseća da su brojna istraživanja potvrdila korelaciju između stope obolevanja od hroničnih nezaraznih bolesti i štetnih uticaja brojnih faktora iz životnog okruženja. Prevencija, davno oličena u izreci „bolje sprečiti nego lečiti“, jedan je od najvažnijih zadataka zdravstvene službe u očuvanju zdravlja opšte populacije u svakoj zemlji, ali je neophodno da u tome učestvuju bukvalno svi, jer, kako je istakla naša sagovornica, „zdravstvo u tome ne može i ne sme biti samo”.
Istraživanje koje je u 3.000 urbanih područja nedavno sprovela SZO, pokazuje da samo dva odsto gradova siromašnijih zemalja ispunjava standarde SZO u pogledu kvaliteta vazduha u odnosu na 44 odsto gradova u bogatim zemljama, koji ispunjavaju te kriterijume. Zagađenje vazduha jedan je od gorućih zdravstveno -ekoloških problema u svetu. Prema podacima SZO, godišnje se registruje oko tri miliona prevremenih smrti koje se direktno povezuju sa aerozagađenjem. „Obimne studije potvrdile su povezanost aerozagađenja i porast obolevanja od kardiovaskularnih i respiratornih poremećaja, a najnovije studije čiji su rezultati objavljeni u BMJ Open journal dovode u vezu i pojavu neurodegenerativnih bolesti, demencije, na primer, sa aerozagađenjima“, navodi dr Savić Joksimović . Jedna studija koja je urađena nedavno u Kini potvrdila je vezu između smanjenja inteligencije i udisanja zagađenog vazduha.
Marti Van Tongeren, profesor sa Univerziteta u Mančesteru, izneo je nedavno dokaze koji povezuju zagađenje vazduha sa bolestima mozga, uključujući demenciju i Alchajmerovu bolest. Većina ljudi u Velikoj Britaniji živi u urbanim oblastima, izloženi su saobraćajnim gužvama i drugim zagađivačima vazduha. Stoga čak i malo povećanje rizika ima uticaja na javno zdravlje, navodi ovaj britanski stručnjak. Drumski saobraćaj bi trebalo da bude u fokusu napora da se vazduh očisti, jer je on jedan od glavnih uzroka mnogobrojnih zdravstvenih problema pošto je izvor velikog zagađenja, ali i velike buke koja takođe loše utiče na zdravlje.
Najveća investicija koja je potrebna jeste alternativa za motorna vozila, bezbednija infrastruktura za bicikliste, pristupačan i udoban javni prevoz sa eko-vozilima, to je ono što se već uveliko širom Evrope realizuje u okviru projekta SZO „Zdravi gradovi”. Ostaje da se nadamo da ćemo se i mi ipak jednog dana uključiti u globalni pokret „zdravlja za sve”. Ako nam nije pošlo za rukom u prvom pokušaju, trebalo bi pokušati ponovo. Trenutno je gradonačelnik Beograda lekar, možda će on prepoznati značaj projekta SZO „Zdravi gradovi” i pokušati da pridruži srpsku prestonicu porodici zdravih gradova u svetu.
Bez zdrave vode i čistog vazduha, nema zdravlja
Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i SZO, pokazalo je da dugotrajna izloženost česticama čađi i prašine (PM 10, PM2,5) u vazduhu ima za posledicu porast stope obolevanja od kardiovaskularnih, respiratornih i malignih oboljenja, procenjuje se da svake godine aerozagađenja u Srbiji odnesu više od 5.400 ljudskih života. PM10 i PM 2,5 čestice prilikom udisanja direktno napadaju respiratorni sistem i deponuju se u najdubljim delovima pluća, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike, a tokom zime, kako je pokazalo istraživanje SZO i Instituta „Batut“, najviše ih ima na području Beograda, Užica i Valjeva.
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da čak sedam od 13 područja u Srbiji ima prekomerno zagađen vazduh sa teškim metalima, poput olova i nikla. U najgoroj, trećoj kategoriji su područja Beograda, Užica, Valjeva, Kragujevca, Sremske Mitrovice, Pančeva i Bora, gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija u vazduhu.
U kojoj meri aerozagađenja utiču loše na naš disajni sistem, govore rezultati uporedne analize zagađenja urbanog vazduha česticama čađi i broja prijavljenih pogoršanja respiratornog zdravlja u gradovima u kojima se ovi parametri prate: akutni bronhitis je najčešće oboljenje koje registruju lekari u domovima zdravlja, dok je hronična opstruktivna bolest pluća (astma), na drugom mestu. Može li vazduh koji udišemo biti boljeg kvaliteta, nije pitanje za nekoliko ministarstava – zaštite životne sredine, energetike, građevinarstva, saobraćaja…
Kao što ne možemo bez vazduha, bez zdrave vode za piće nema života. „Voda je nafta 21. Veka“, tvrde dobri poznavaoci prilika o potrošnji i rezervama zdrave pijaće vode na planeti. Sa nedostatkom vode, navodi se u izveštajima SZO, danas je suočeno oko 6 milijardi ljudi, dok oko 780 miliona ljudi nema pristup zdravoj vodi za piće. Više od 3,4 miliona ljudi svake godine umre od bolesti izazvanih upotrebom neispravne vode za piće, dok šest hiljada dece svakodnevno umre od crevnih infekcija povezanih sa neispravnom vodom i lošim sanitarnim i higijenskim uslovima u kojima žive. Skloni smo da se hvalimo našim prirodnim lepotama, netaknutim rekama i potocima, livadama i šumama, vodopadima i jezerima, kaže epidemiolog dr Boža Ljubić, sportski ribolovac i veliki zaljubljenik u prirodu. On podseća da su nebriga o vodi, loše higijenske navike, odsustvo zdravstvene kulture i ekološke svesti, učinili da su naše reke postale kolektori neprečišćenih industrijskih i otpadnih komunalnih voda, u kojima se, uz retke izuzetke, odavno ne kupamo.
Zagađene reke, upozorava dr Ljubić, prenose toksične i opasne materije u podzemne vode i izvore iz kojih se koristi voda za piće, a zagađuju se voće i povrće koje koristimo u ishrani. Osim ljudskih života, zagađena voda uništava živi svet i u vodenim eko-sistemima. Trovanje i masovno uginuće riba i drugih vodenih organizama najteže su posledice zagađivanja vode toksičnim materijama i patogenim organizmima.
Još jedna negativna posledica po živi svet u vodi je rezultat prekomerne upotrebe deterdženata, pesticida, đubriva, koji sadrže nitrate i fosfate, a oni kada dospeju u vodu dovode do eutrofikacije ili „cvetanja vode“. Prenamnožene alge mogu da potroše skoro sav kiseonik iz vode, da izazovu uginuće riba i drugih životinja. Ekološka katastrofa koja se desila u Užicu nije neponovljiva i ozbiljno je upozorenje za celu Srbiju, kaže naš sagovornik.
Šta kažu analize?
Najveći procenat javnih vodovoda sa fizičko-hemijskom i mikrobiološkom neispravnom vodom, pokazuju analize Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, nalaze se u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu. Voda je u našoj severnoj pokrajini ispravna na samo sedam javnih vodovoda gradskih naselja, što je osam odsto ukupnog broja javnih vodovoda. Više od 100.000 ljudi u Zrenjaninu i okolini, sedištu ovog okruga, pije lošu vodu.
Zbog enormnog sadržaja arsena, Pokrajinska sanitarna inspekcija još početkom 2004. zabranila je upotrebu vode iz zrenjaninskog vodovoda za piće i pripremu hrane. Zabrana je i danas na snazi. Beograđani, kako pokazuju kontrole Gradskog zavoda za javno zdravlje, nemaju razloga za brigu, voda se kontroliše svakodnevno i dobrog je kvaliteta. Nišlije, takođe, već godinama piju kvalitetnu „česmovaču“.
Od ukupnog broja ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, u centralnoj Srbiji nalazi se čak 92 odsto. Najkvalitetnija voda za piće je u Niškom i Pčinjskom okrugu, u čijim uzorcima tokom prethodne godine gotovo da nije bilo zabeleženo mikrobioloških neispravnosti. Registrovano je zanemarljivih 0,01 odsto.
Urbana naselja zagađuju rečne tokove preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke i jezera. Pitanje za gradske vlasti Beograda – kada će 32 kanalizaciona odvoda prestati direktno da se izlivaju u Savu i Dunav? Odnosno, kada će konačno Beograd prestati da bude najveći zagađivač ove dve reke? Kanalizacione otpadne vode sadrže izuzetno opasne hemijske i organske materije, čemu „kumuju“ i mnogobrojni manji industrijski i zanatski objekti koji svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju naselja, bez ikakve prerade.
Otpadne vode zagađene od ljudi i životinja veoma su opasne, jer mogu da izazovu bakteriološku zagađenost vode, što dovodi do hidričnih epidemija. Kako ove vode potiču od izlučevina, umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane, one sadrže veliki broj klica, među kojima su i one koje uzrokuju crevne, bakterijske i parazitske bolesti. Podatak koji bi morao svakoga da zabrine – u Srbiji se prečišćava samo 6% otpadnih voda. Ekološke i zdravstveno sanitarne inspekcije morale bi biti i češće i rigoroznije.
Uloga i značaj instituta i zavoda za javno zdravlje
U zemljama EU mere prevencije se izuzetno striktno poštuju i sprovode. Poslednjih godina se sve češće spominje „zdravstveno-ekološki sektor”, a neke zemlje, kao Italija, na primer, imaju čak dva ministarstva koja se bave zdravljem nacije – jedno je usmereno isključivo na prevenciju i primarnu zaštitu, kroz sveobuhvatne programe i mere za očuvanje zdravlja, od zdravstvene edukacije, preko kontrole kvaliteta vode i vazduha, hrane, do hemijskog sastava dečjih igračaka, odeće, obuće, nameštaja, tekstila…
Vlade evropskih država nemaju dilemu oko toga da je svaki evro uložen u prevenciju i zaštitu životne sredine, uložen u sprečavanje obolevanja najšire populacije. Podaci koji se sakupljaju o stanju vazduha, vode, odlaganju smeća, otpadnih voda, buke, uz podatke zdravstvene statistike, pojavi epidemija, zaraznih bolesti, trovanja, hroničnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih, respiratornih, bolesti poremećaja metabolizma…) i demografskim kretanjima (stope obolevanja, umiranja..) uporedno se analiziraju i na osnovu njih stiče se prava slika o zdravstvenom stanju nacije. Gde smo mi na tom putu?
„Napravljeni su koraci u dobrom pravcu: zdravstveni informacioni sistem je u funkciji i stalno se unapređuje, prikupljaju se podaci o kretanju oboljenja, lečenju, umiranju, na jednoj strani, na drugoj – o kvalitetu vazduha, vode, hrane, koriste se podaci iz primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, obrađuju se i dostavljaju Institutu „Batut“ koji radi brojna istraživanja u nastojanju da se dođe do prave slike o zdravlju i zdravstvenim potrebama nacije.
Na osnovu dobijenih podataka planiraju se mere za unapređenje zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite na nacionalnom nivou, od mreže zdravstvenih ustanova, kadrova, opreme, preko programa zdravstvene zaštite, prevencije. Tu je program vakcinacije takođe veoma važan. Tačno je, išlo je malo sporije, bilo je i otpora u ustanovama, još uvek gradski zavodi ne dobijaju sve podatke, posebno iz privatnog sektora, koji je takođe u obavezi da dostavlja podatke o lečenju, terapiji i ishodu lečenja, kako bismo imali realnu sliku o zdravstvenim rizicima i potrebama nacije. Utisak je, ipak, da se stvari pomeraju nabolje, kaže za naš magazin dr Jasna Ristić, dugogodišnji rukovodilac Službe za statistiku i medicinsku dokumentaciju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.
Mreža instituta za javno zdravlje (Novi Sad, Kragujevac i Niš) na čelu sa Republičkim institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, uz logistiku 20 gradskih zavoda za javno zdravlje, svakodnevno prikuplja i u svojim laboratorijama radi brojne analize svih onih činilaca koji su od uticaja na naše zdravlje, statistički obrađuje i dostavlja ih Ministarstvu zdravlja, kako bi na osnovu njih mogle da se planiraju mere zdravstvene zaštite, od lokalnog do republičkog nivoa.
Prаćеnjе, prоcеnа i аnаlizа zdrаvstvеnоg stаnjа i zdrаvstvеnе pismеnоsti stаnоvništvа, stаnjа i kvаlitеtа živоtnе srеdinе i uticаја fакtоrа živоtnе srеdinе nа zdrаvljе, prаćеnjе i prоučаvаnjе zdrаvstvеnih prоblеmа i riziка pо zdrаvljе stаnоvništvа, uzrоkа, pојаvа i širеnjа zаrаznih bоlеsti i drugih bоlеsti оd sоciјаlnо-mеdicinsкоg znаčаја i prеdlаgаnjе mеrа zа njihоvо unаprеđеnjе, zadaci su ove mreže zavoda za javno zdravlje, ističe dr Ristić.
Armija stručnjaka svih specijalnosti radi na kvantifikovanju uticaja zagađenja vazduha, vode, hrane, buke i drugih faktora na zdravlje u sistemskom pristupu, kroz mrežu zavoda za javno zdravlje, prema metodologiji SZO. Izračunava se opterećenje bolestima nastalim uticajem faktora rizika iz životne sredine (Environmental burden of disease), uz stalni fokus na promociju zdravlja i monitoring posebno osetljivih populacionih grupa.
Ipak, ovaj veoma važan segment zdravstvenog sistema, ocena je onih koji u njemu rade, neopravdano je skrajnut i nema značaj koji mu pripada. Naime, u euforiji privatizacije svega i svačega, laboratorije zavoda i instituta ( kontrola hrane, dečje i one za najšire tržište), izgubile su kontrolnu ulogu koju su imale ranije, pa su prinuđene da se na tržištu utrkuju sa privatnim laboratorijama koje često imaju iznenađujuće nisku cenu obrade mnogih delikatnih analiza, tako pobeđuju na tenderima, dobijaju posao, a onda te iste analize rade u laboratorijama zavoda, jer su cene tih analiza koje propisuje država, niže. Posle ih po višestrukoj ceni naplaćuju svojim klijentima.
Ta konfuzija na „tržištu zdravlja“, koja je brzopleto ustoličena u prethodnom vremenu, na neki način je skrajnula zavode, otežala im ulaganje u opremu i laboratorije, ali i obeshrabrila mlade lekare da se opredeljuju za specijalizacije u oblasti prevencije (higijena, epidemiologija, toksikologija, medicina rada, socijalna medicina) jer one nisu prepoznate na pravi način u najnovijoj kategorizaciji zanimanja. Naime, te specijalizacije su nisko vrednovane, pa se uskoro može očekivati deficit kadrova i na tom planu. Logično bi bilo da je mreža zavoda za javno zdravlje unapređena u jak kontrolni mehanizam u rukama države, čiji je zadatak očuvanje zdravlja opšte populacije, kako je to rešeno u svim razvijenim zemljama.
Na Balkanu se teško diše
Da stvari na Balkanu nisu baš ohrabrujuće, govori i nedavno objavljena lista najzagađenijih gradova u Evropi. Na njoj su se našli gradovi u našem neposrednom susedstvu: Tetovo, grad u zapadnoj Makedoniji i Tuzla, u Bosni i Hercegovini. Za stanovnike dva grada koji su, prema istraživanju SZO za 2018. godinu, među 10 evropskih gradova s najvišom koncentracijom toksičnih čestica u vazduhu, disanje je sve veći izazov, a razlog je da se u industriji i grejanju domaćinstava u velikoj meri oslanjaju na visoko zagađujući ugalj lignit. Visoke emisije gasova iz starijih vozila takođe znatno doprinose zagađenju, navodi se u saopštenju SZO. Takođe, Svetska banka procenjuje da u Makedoniji oko 1.350 osoba godišnje izgubi život zbog zagađenja vazduha sitnim česticama, dok troškovi privrede premašuju 200 miliona evra.
Lekcija koja se ne zaboravlja
Černobilj svetsku „slavu“ duguje najužasnijoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva. Dana 26. aprila 1986. godine došlo je do topljenja nuklearnog jezgra i tom prilikom je u vazduh ispuštena stostruko veća količina radijacije od one zabeležene nakon nuklearnih eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju. Nakon nesreće, „normalnom pojavom“ su se smatrali oštećenja kože, problemi sa disanjem, neplodnost, a zabeležen je i veliki broj defekata kod novorođenčadi.
U širem području je među decom i adolescentima zabeleženo više od 4.000 slučajeva karcinoma štitne žlezde. Deo tog zagađenja „prelio“ se preko granice tadašnjeg SSSR-a i raširio celim kontinentom. I nakon 32 godine od ove nesreće epskih razmera, posledice po zdravlje ljudi još uvek se saniraju.
Zato je razmena podataka o aerozagađenjima na međunarodnom nivou od ključnog značaja, a mreža za monitoring i nadzor od strane zdravstvenih eksperata ima izuzetno važnu ulogu i ona mora biti pod kontrolom države, ističu u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.
——————————————————————————————————————-
Ovaj projekat „Vladavina prava i trošenje javnih sredstava uzdravstvenom sistemu u Srbiji“ finansira Evropska unija kroz program Jačanje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj tekst je u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača časopisa Nova ekonomija i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
———————————————————————————————————————
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
