Udžbenički kartel ne postoji nigde u Evropi

U Srbiji se obrazovni sistem naprasno menja svakih pet godina. Očigledno je da ti  eksperimenti  na donose rezultate

„U nekim školama izbor  besplatnih udžbenika sa sajta fondacije ide lako, u nekim školama veoma teško. Postoje škole u kojima se direktori opiru želji roditelja, ali naš pristup je da smo omogućili besplatne udžbenike“, kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Kavčić, inženjer, naučnik i osnivač fondacije „Alek Kavčić“, povodom aktuelnog odabira udžbenika za nekoliko razreda osnovnih škola. Najavljuje da će fondacija nastaviti sa pisanjem udžbenika koje će po istom modelu ponuditi svima na sajtu besplatnabiblioteka.com. Od avgusta do sada, šest udžbenika fondacije dobilo je dozvolu Ministarstva. 

Da li još negde u svetu postoji situacija da roditelj za knjige jednog deteta izdvoji trećinu prosečne plate? Ili da mlađe dete ne može da nasledi knjige od starijeg?

Ovakvog slučaja nema. Udžbenički kartel ne postoji nigde u Evropi, sigurno znam da ne postoji ni u Americi. Namerno koristim izraz kartel, jer je to udruženje firmi koje su navodno konkurenti, ali se tako ne ponašaju na tržištu nego udruživanjem postižu monopolske cene, a onda se dogovore kako će tržište da podele.  Izdavači se ne bore na tržištu tako što će troškove smanjiti, što će u proizvodnji biti efikasniji. Ne, to im nije cilj, cilj im je profit, da cene budu ovakve kakve su, a onda da raznim mahinacijama sebi te cene održavaju na tržištu.

Nastavnici ovih dana privode kraju odabir knjiga, a roditelji plaćaju. Roditelji očigledno nemaju nikakvu inicijativu ili makar ne vidnu, da se otvori pitanje cene udžbenika. Da li ste se nadali da će i dalje ćutati na tako ozbiljan udar po džepu?

Roditeljima sigurno smeta cena udžbenika, ali moramo da razumemo da do ove godine  alternative nije bilo. Roditelji su sad prvi put u situaciji da mogu sa sajta fondacije skinuti besplatno pdf ili naručiti original po ceni od dva dinara po strani. Sa druge strane, postoji ta inercija roditelja. Nisu svi ni dobili informaciju. Ali, lepota ove inicijative je što dozvoljava roditeljima da reaguju i da se udruže na nivou škole. Zakon o osnovama obrazovanja u članu 120 kaže da Savet roditelja ima pravo da odlučuje o izboru udžbenika. Roditelji imaju pravo da se uključe u to, pogotovo jer oni plaćaju. 

Drugi problem je što roditelji moraju da nabave knjige skoro svake godine. Veštački je stvorena potražnja. Veštački su menjani planovi i programi. Prvi razred osnovne, šta tu ima da se promeni? Da li je normalno svakih pet godina menjati bukvar, samo da bi vam neko naplatio Vukovu azbuku? Azbuka je akumulirano znanje Srbije. Nemoralno je na tome zarađivati. 

Najveći otpor projektu kačenja udžbenika u pdf formatu na sajt fondacije stigao je od privatnih izdavača. Međutim, veliki otpor stiže i od nastavnika. Argumenti su da roditelji nisu stručni da odlučuju o udžbenicima, zatim da deci treba knjiga u printu… 

Taj pristup je dogmatski. Ali to se ponavlja od škole do škole. Kako je moguće da 100 direktora imaju iste argumente? Ja mislim da slušaju kartel izdavača, koji su im planski te argumente servirali.

Na primer, svaki udžbenik matematike odobren od Ministarstva pokriva isto gradivo. Ako ima razlika u udžbenicima, dužnost je nastavnika da sve te udžbenike analizira, da ih predoči roditeljima i da im dozvoli da se uključe u izbor. Dosad nijedan udžbenik roditelji nisu videli u toku izbora, da li je to fer?  

Šta prosečan roditelj zna kako treba da izgleda udžbenik iz matematike? 

Ako je roditelj konzument, on ima pravo da bude obavešten. Takođe, nisu roditelji neuki, ima stručnjaka među njima i znaju gradivo. Ali, da li nastavnici zaista pročešljaju svih 10 ponuđenih udžbenika? Kako je moguće da postoje škole u kojima su od 1. do 8. razreda svi naslovi samo od dve izdavačke kuće, obe u vlasništvu Kleta? Svih 100 naslova je iz te firme? Da li su ti nastavnici zaista birali po kvalitetu, afinitetu, ili je to naređeno?