Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijansu za prekid upotrebe uglja. Srbija, u kojoj 70 odsto energije nastaje iz uglja, kao i najveći deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, za sada nema nameru da se priključi ovoj alijansi

Nisu samo zemlje Zapadnog Balkana te koje neće biti deo alijanse koja se zalaže da do 2030. godine u potpunosti prestane proizvodnja električne energije iz uglja. U alijansi su Francuska, Finska, Danska, Holandija, Italija, Austrija, Portugalija, Meksiko, Kostarika, Novi Zeland i više saveznih država SAD. Ali u  takozvanoj „Powering Past Coal“ alijansi, koja trenutno okuplja 20 zemalja, nema ni Nemačke, koja je bila domaćin ovogodišnje klimatske konferencije.

Srbija je, baš kao i zemlje regiona, suviše daleko od stvaranja ambijenta u kome bi se o ukidanju proizvodnje električne energije iz uglja moglo i razmišljati. Termosektora se Srbija definitivno ne može odreći, s obzirom na to da gotovo 100 odsto zaliha energenata u našoj zemlji čini upravo ugalj.

Elektroenergetski sistem Srbije najveći je na Balkanu. Čine ga termoelektrane i hidrocentrale čija je ukupna instalisana snaga 8.355 MW. Najveći deo, ipak, proizvede se u termoelektranama koje čine čak 5.171 MW snage instalisane u našoj zemlji. Iz dva basena, Elektroprivreda Srbije godišnje proizvede oko 40 miliona tona uglja i u tom procesu nastane 150 miliona kubnih metara jalovine, a ispumpa se i 52 miliona kubika vode. Na ovim poslovima zaposleno je oko 13.000 ljudi, na površinskim kopovima Kolubare i oko 1.800 na kopovima u Kostolcu.

Prema tvrdnjama nadležnih u Elektroprivredi Srbije, oko 75 odsto svih nalazišta uglja u Srbiji nalazi se na teritoriji Kosova i Metohije. Od ukupnih geoloških rezervi od 16 milijardi tona, danas se u našoj zemlji koristi oko 2,8 milijardi tona.

Ipak, kako ugalj definitivno ostaje naša realnost u narednim decenijama, prema tvrdnjama nadležnih, plan je da se svim mogućim mehanizmima utiče na smanjenje zagađenja koje je, u korišćenju uglja za proizvodnju energije, ipak realnost. Prema postojećim planovima, u Srbiji će se najkasnije za šest do sedam godina završiti uvođenje sistema za otklanjanje sumpor-dioksida i azotnih oksida u proizvodnji struje. Preciznije, cilj je da se pronađe najbolji odnos između proizvodnje uglja, angažovanja drugih izvora energije, potrošnje struje i zaštite životne sredine.

Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“