Uništili smo EPS i šta sad?

Sunovrat EPS-a možda i ne bi bio toliko problematičan, da energetska bezbednost Srbije i u drugim segmentima nije ugrožena. Cena nafte i derivata porasla je gotovo 80% od početka godine. Srbija se suočava sa mogućim problemima u snabdevanju naftom i derivatima, što usled sankcija EU prema Rusiji, što zbog drugih faktora

Krajem pošle godine, negde pred sam početak ruske agresije na Ukrajinu, nazirala se i nova energetska kriza. Energetska tranzicija nije išla očekivanom dinamikom, a napuštanje tradicionalnih izvora energije u nekim zemljama bilo je preuranjeno. Sankcije uvedene Rusiji, koja je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika nafte i gasa, dovele su gotovo istovremeno do višestrukog rasta cena energenata. Cene su za samo nekoliko meseci probile sve istorijske rekorde vođene rastom tražnje, a stagnacijom ponude.

Stiče se, međutim, utisak da nagoveštaj jedne od najvećih energetskih kriza u prethodne četiri decenije, nije bio dovoljan za ekonomskog tigra. Kao da su vlasti u tom trenutku pomislile „kriza je za slabiće“ i dodatno pucale sebi u obe noge, kada je energetska bezbednost u pitanju.

Sunovrat EPS-a

Kada je tokom debate u izbornoj kampanji 2022. godine jedna poslanica SNS više puta ponovila da je “predsednik Vučić zaslužan što imamo struju”, ja sam se se, naravno, smejao. Ne samo zbog toga što je ta izjava sama po sebi smešna, već pre svega zbog toga što sam smatrao da Srbija ima stabilan elektroenergetski sistem, koji je preživeo čak i bombardovanje 1999. godine, te će teško biti ugroziti ga.

Nekoliko meseci kasnije, SNS rukovodstvu EPS-a, na čelu sa Miloradom Grčićem, pošlo je za rukom da izbaci iz upotrebe gotovo polovinu termokapaciteta za proizvodnju struje. Decenija lošeg upravljanja EPS-om, nedovoljne i neadekvatne investicije, te korupcija i kriminal, uzeli su svoj danak.

EPS će veoma teško u naredne dve do tri godine moći da se vrati na nivo proizvodnje koji je dovoljan za domaću tražnju. A do juče smo izvozili struju. Istovremeno, ogromna sredstva biće potrošena za uvoz električne energije i uglja, revitalizaciju EPS-a i vraćanje u pređašnje stanje. Ta sredstva, koja inače nemamo, neće biti potrošena za izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju struje, digitalizaciju i dekarbonizaciju EPS-a, smanjenje zagađenja ili neku drugu reformu, već će biti nepovratno potrošena za saniranje posledica korupcije i neznanja.

Ugrožena energetska bezbednost

Sunovrat EPS-a možda i ne bi bio toliko problematičan da energetska bezbednost Srbije i u drugim segmentima nije ugrožena. Cena nafte i derivata porasla je gotovo 80% od početka godine. Srbija se suočava sa mogućim problemima u snabdevanju naftom i derivatima, što usled sankcija EU prema Rusiji, što zbog drugih faktora poput niskog vodostaja, cenovnog disbalansa i dr. Od 2015. počeli smo sa formiranjem strateških rezervi nafte i derivata, ali malo toga smo do sada uradili. Građani Srbije kupovinom jedne litre derivata uplate u budžet 2,6 dinara plus PDV za formiranje strateških rezervi (oko 500 miliona evra od 2015. godine), ali vlast većinu tih para koristi nenamenski. Pare su potrošene, a rezervi nema dovoljno.

Zaključili smo novi ugovor o snabdevanju gasom sa Gaspromom, ali dogovorena količina nije dovoljna da zadovolji potrebe Srbije. Biće potrebno da najmanje jednu trećinu gasa kupimo na tržištu. Od koga i po kojoj ceni, ostaje da se vidi. Vlast u Srbiji, predvođena SNS i SPS kadrovima, u prethodnoj deceniji gotovo sistemski je sprečavala svaku inicijativu da Srbija diversifikuje snabdevanje gasom.