Vesti iz izdanja

31.03.2019. 18:31

Autor: Kvartalni monitor FREN

Unutrašnji razlozi slabog rasta

Privredni rast u 2019. biće manji od planiranih 3,5 odsto

Mada je prilično izvesno da je četvorogodišnja ekspanzija evropskih privreda završena sredinom prethodne godine, još uvek nije sigurno da li će nakon toga nastupiti samo usporavanje rasta ili će doći do umerene ili snažne recesije
Piše: Kvartalni monitor FREN
Ekonomska politika Srbije formulisana je na osnovu procene da će rast BDP  u 2019. godini iznositi 3,5%. To je bila realna procena na osnovu informacija koje su bile raspoložive u periodu kada je utvrđivana ekonomska politika za ovu godinu. Međutim, nakon toga u evropskim privredama i u samoj Srbiji  nastupio  je niz nepovoljnih procesa koji mogu da utiču da rast BDP u 2019. godini bude manji od planiranih 3,5%.  
Nakon četiri godine ekspanzije evropske privrede, od sredine prethodne godine, a naročito u četvrtom kvartalu,  značajno usporavaju rast. Na nivou Evropske unije međugodišnji rast BDP je usporen sa oko 2,4% u prvom kvartalu na 1,2% u poslednjem kvartalu 2018. godine. U četvrtom kvartalu prošle godine najvažniji ekonomski partneri Srbije značajno su usporili međugodišnji rast – Nemačka je  ostvarila rast od 0,6%, a Italija od samo 0,1%.  Usporavanje rasta još uvek nije zahvatilo zemlje Centralne i Istočne Evrope, što nije iznenađujuće jer njihovi privredni ciklusi kasne za 2-3 kvartala u odnosu na velike zemlje Zapadne Evrope. U četvrtom kvartalu 2018. godine prosečan međugodišnji rast u šest zemalja CIE, za koje postoje podaci, iznosio je blizu 5%, ali će rezultat biti verovatno nešto slabiji kada postanu dostupni podaci za ostalih pet zemalja CIE članica EU. 
Mada je prilično izvesno da je četvorogodišnja ekspanzija evropskih privreda završena sredinom prethodne godine, još uvek nije sigurno da li će nakon toga nastupiti samo usporavanje rasta ili će se dogoditi umerena ili snažna recesija.  
Nakon Drugog svetskog rata razvijene privrede su u proseku nakon 3-4 godine ekspanzije ulazile u period sporijeg rasta koji je obično trajao oko dve godine, da bi nakon toga ponovo ušle u ekspanziju. Recesije koje se karakterišu padom privredne aktivnosti  u većini evropskih zemalja bile su relativno retke, poput krize tokom 70-ih godina prošlog veka, koja je uzrokovana rastom cena nafte, ili recesije 2008-2009. godine. 
Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.