Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije

Na vrhu Forbsove rang-liste najmoćnijih žena na svetu u 2022. godini našla se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, zbog, kako navodi taj magazin, čvrstog i odlučnog stava koji je pokazala u ovoj godini koju su obeležile krize izazvane ratom u Ukrajini i kovid pandemijom

„Uticaj Ursule fon der Lajen je jedinstven – niko drugi na Forbsovoj listi ne formuliše politiku u ime 450 miliona ljudi – ali njena posvećenost slobodnom i demokratskom društvu nije. Fon der Lajen je samo jedno lice najveće priče 2022: žene koje su snažni borci za demokratiju“, rekla je Megi Mekgrat, urednica ForbesWomen prilikom objavljivanja ovogodišnje liste najmoćnijih.

Prošle godine, Fon der Lajen je bila broj 8 na Forbsovoj listi 100 najmoćnijih žena sveta. Ove godine je dospela na prvo mesto, što je, kako navodi Forbs, rezultat njene snažne i odlučne podrške Ukrajini, kao i njenog kontinuiranog liderstva u vođenju Evrope kroz pandemiju korona virusa.

Samo nedelju dana nakon što je počeo rat u Ukrajini, najavila je tri velike ekonomske sankcije protiv Rusije — zabranu transakcija sa njenom centralnom bankom, zatvaranje vazdušnog prostora za putovanja ruskim avionima i zabranu novinskih agencija u vlasništvu Kremlja.

„Podrška Ukrajini ima visoku cenu, ali naš princip je da je sloboda neprocenjiva“, rekla je tom prilikom. Njena veština da ujedini Evropsku uniju u donošenju mnogih odluka, kao što su uvođenje sankcija Rusiji ili odricanje od ruskih fosilnih goriva, pripisuje se između ostalog i njenom iskustvu koje je stekla kao lekarka i majka sedmoro dece.

Rođena je u Ikselu, u Belgiji, 1958. godine, gde je sa porodicom živela do svoje 13. godine, kada se sele u rodnu Nemačku. Upisuje studije ekonomije 1977, ali je zbog u to vreme rastućeg straha od komunističkih napada u Zapadnoj Nemačkoj, kao ćerku istaknutog političara, roditelji već naredne, 1978. godine prebacuju u London, gde je provela više od godinu dana pod zaštitom Skotland jarda, studirajući na Londonskoj školi ekonomskih i političkih nauka pod lažnim imenom, Rouz Letson.

Po povratku u Nemačku, upisuje medicinu na Medicinskom fakultetu u Hanoveru, gde je diplomirala 1987. godine, a prvi posao dobila je kao lekarka na ženskoj klinici u Hanoveru. Sa suprugom, takođe lekarom, i decom odlazi u Ameriku na četiri godine, gde je on angažovan na Univerzitetu u Stanfordu. Fon der Lajen se potom odlučuje da upiše master studije iz oblasti javnog zdravlja na Medicinskom fakultetu u Hanoveru 1998. godine.

Kao ćerka političara, i sama ulazi u političke vode u ranim 40-im, kao članica Hrišćansko-demokratske unije Nemačke. U periodu od 2005. pa sve do 2019. godine bila je visoko pozicionirana u vladi Angele Merkel, najpre kao ministarka za porodična pitanja i omladinu, gde je pomogla u pokretanju ključnih reformi nemačkog sistema brige o deci, a zatim i kao ministarka za rad i socijalna pitanja. Kasnije, od 2013. do 2019. bila je prva žena ministar odbrane Nemačke. Sa te funkcije, 1. decembra 2019. godine dolazi na čelo Evropske komisije, kao prvi ženski predsednik.

Na čelu Evropske komisije zalaže se za jačanje efikasne politike u borbi protiv klimatskih promena i za usmeravanje Evrope ka energetskoj i klimatskoj tranziciji, a takođe je i strastvena borkinja za jednaka prava svih, kako LGBTQI populacije, tako i za prava žena.

Prati je ipak i nekoliko kontroverzi, među kojima je i dalje aktuelna sporna nabavka vakcina protiv kovida 19 od kompanije Fajzer, kao i nabavka gasa iz Azerbejdžana. Snagu njenog uticaja osetila je nedavno i jedna strogo zaštićena životinjska vrsta u Evropskoj uniji. Naime, nemačke vlasti u regionu Hanover su krajem decembra donele odluku da naprave presedan i da jedan vuk, koji je napao i usmrtio ponija sa porodičnog imanja na kom Ursula fon der Lajen živi sa svojom porodicom, bude ubijen.