Uspešna navigacija po uzburkanoj sadašnjici

Kako da čovek ostane relativno zdrav, pribran i po mogućstvu zadovoljan, pa čak i aktivan i delatan u haotičnom svetu a da pri tome ne mora da se samozavarava ili beži od važnih i relevantnih informacija i vesti

Nećemo ni pokušati da iscrpno navedemo sve izazove pred kojima stoji naše lično mentalno zdravlje i relativna stabilnost i smirenost u ovom današnjem dobu, jer taj spisak bi bio predug. Svi smo svakodnevno bombardovani raznim lažima, glupostima, manipulacijama, ali i ozbiljnim i realnim pretnjama i problemima, kao što su ogromna inflacija i rast cena, ratovi i globalne pretnje, razne epidemije…

Razumno je, a i za opšte zdravlje bitno, zapitati se: kako da se lično sačuvam od tog opšteg haosa? Kako da sačuvam svoje mentalno i fizičko zdravlje, a da pri tome ne „zabadam glavu u pesak“?

U ovom tekstu ćemo pokušati da damo neke praktične preporuke kako da čovek ostane relativno zdrav, pribran i po mogućstvu zadovoljan, pa čak i aktivan i delatan u tom istom haotičnom svetu a da pri tome ne mora da se samozavarava ili beži od važnih i relevantnih informacija i vesti.

Razvijajte svesnost o okruženju i o svom unutrašnjem svetu

Prvi korak u rešavanju svakog problema je svest ili uvid u problem. Dakle, vežbajte svakodnevno, najbolje planski, svakog dana u isto vreme, da smireno obratite pažnju na to kako se osećate i kakve misli vam prolaze kroz glavu. Takođe, obratite pažnju na to šta osećate u svom telu. Telesni osećaji su često povezani sa osećanjima, jer različite emocije izazivaju raznovrsne fiziološke reakcije. Tako na primer, kada smo uplašeni, možda ćemo se oznojiti, ili ćemo početi da se tresemo, ili će srce početi da nam lupa.

Obratite pažnju i na „trigere“, situacije ili dešavanja koja su kod vas izazvala nekakvu emocionalnu reakciju. Na primer, da li vas određena vrsta vesti dovodi do očajanja, ili naprotiv izaziva kod vas radost i oduševljenje? Ili slično tome: da li se posle razgovora sa nekom osobom osećate uznemireno, ili pak opušteno i ispunjeno? Sve su to trigeri koji ukazuju na to koje situacije, ljudi, dešavanja su za nas lično „hrana“ a koje „otrov“, kao i zašto i na koji način.

Uvedite naviku da zapisujete u jednu svesku to što osećate i mislite svakog dana. Posle izvesnog vremena ćete primetiti da se stvari ponavljaju. Otkrićete nekakve matrice koje se ponavljaju. Te matrice su izuzetno važne jer ukazuju na neki trajniji problem, a ne na prolaznu teškoću. To je ono na šta treba da obratite pažnju i na čemu dalje treba da poradite.

Naučite da selektujete

Ovo je posebno važna veština u današnje ubrzano vreme kada smo 24/7 bombardovani raznim informacijama, ponudama, pitanjima, zahtevima, zadacima. Jako je važno da znamo čemu da kažemo „da“ a čemu „ne“.

Ono što nam može biti od pomoći je da steknemo naviku da se pred svakim od tih, nazovimo ih zahtevima iz spoljašnjeg sveta, zapitamo: da li ovaj zahtev zadovoljava dva najbitnija kriterijuma, a to su konkretno:

a) da li je to za mene važno, bitno

b) da li je to neki urgentan zahtev, ili može da sačeka?

Izuzetno mnogo zahteva kojima je današnji čovek bombardovan spada u kategoriju „vrištećeg“ (dakle nečeg što se predstavlja kao jako važno i urgentno), a da to u suštini nije slučaj. Pomislite samo na razne postove na društvenim mrežama. Ljudi su skloni da odgovaraju po automatizmu na stimuluse koji „vrište“. Zato su programeri društvenih mreža algoritme nabaždarili tako da stimulišu „vrišteći“ tip poruka. Jer to je ono na šta se mi ljudi „pecamo“. E, da bismo prestali da se pecamo, potrebno je da svesno radimo na tome i da se istreniramo da sve informacije i stimuluse kojima smo bombardovani, propuštamo kroz „filter“ spomenuta dva kriterijuma.

Dakle da bismo svesno odlučili da u nešto uložimo svoje vreme i energiju, treba pre svega da procenimo da li nam je to nešto zaista važno, a ne da se „pecamo“ i „vozimo na auto-pilotu“.

Međutim, da naša akcija ne bi bila veliko ulaganje za mali profit, bitno je i da procenimo kolike su nam otprilike šanse da postignemo nekakav željeni rezultat.

Procenite stepen sopstvene moći/nemoći

Sigurno vam se dešavalo u životu da ste sebe mnogo „investirali“ u neke ljude ili neke projekte, a da su rezultati bili prilično „mršavi“. Sa druge strane, verovatno ste primetili da su na neke druge stvari, kao na primer na ocene u školi ili na uspeh na studijama, ipak lični napor i tzv. „zagrevanje stolice“ imali presudan uticaj. O čemu se tu radi? Razni fenomeni u našem okruženju nisu u jednakoj meri „u našim rukama“, odnosno nemamo jednak stepen kontrole nad svim pojavama u našem životu i u našem okruženju.

Tako pojave u našem životu i okruženju možemo ugrubo da svrstamo u tri kategorije:

1) pojave koje su pod našom kontrolom (u kojoj meri ćemo se spremiti za ispit, da li ćemo saslušati i podržati prijatelja, da li ćemo savesno raditi svoj posao)

2) pojave na koje možemo da utičemo, ali koje nisu potpuno pod našom kontrolom (da li ćemo imati skladnu vezu ili brak, da li će šef da bude zadovoljan našim radom, da li će zdravlje da nam bude zadovoljavajuće)

3) pojave na koje nemamo nikakav uticaj što, nažalost, ne znači da te iste pojave nemaju možda i životno važan uticaj na nas. Ovde bi spadali zemljotresi, poplave, ekonomske krize, što sve jako utiče na naše živote, ali mi nemamo skoro nikakvu kontrolu nad njima.

Naravno, pojave koje nas okružuju nisu tako striktno i jasno svrstane u ove spomenute tri kategorije. Ima, na primer, pojava koje su negde između druge i treće grupe, kao što su politička situacija i vlast u nekoj zemlji, što je ipak delimično u našim rukama. Sa druge strane, naši bližnji, ili na primer naša deca, ma koliko da smatramo da treba da budu potpuno pod našim uticajem, oni to ipak nisu. Sve što neko drugi radi, ma koliko da nam je blizak, stvar je odluke te osobe i nije nikada potpuno u našoj kontroli, ali obično jeste delimično pod našim uticajem.

Zašto je bitno da znamo kolika je naša moć uticaja na određene pojave? Pre svega, da bismo procenili da li nam se „isplati“ i u kolikoj meri nam se isplati da sebe „investiramo“ u nešto. Ukoliko je šansa da mi lično možemo nešto da promenimo skoro nikakva, onda je racionalno zapitati se da li uopšte da se u to upuštamo i da se trudimo oko toga.

Primenjujte veštine „dobronamernog roditeljstva“ na sebe

Vrlo često, čak i kada znamo šta treba da radimo, ne polazi nam za rukom da to zaista i uradimo. Ljudi se često pitaju: Kako da „nateram“ sebe da prestanem sa nekakvim „glupim“ ili štetnim akcijama i da nasuprot tome, ulažem više energije i vremena u ono za šta znam da mi je bitno i korisno?

Evo par široko rasprostranjenih situacija u kojima će se mnogi čitaoci verovatno prepoznati: želim da smršam ili ostavim cigarete, ali mi to ne polazi za rukom; želim da manje vremena provodim na društvenim mrežama, a više sa svojom decom i prijateljima; želim da se više krećem i bavim sportom, ali nekako nikad nemam vremena ili energije za to.

Šta znači biti dobar roditelj sebi? Bitno je da, najpre, razjasnimo šta je dobar roditelj, odnosno na koje postupke ili veštine ovde mislimo. Dobar roditelj, pre svega, podržava i stimuliše, ali ima i jasne granice i zahteve prema detetu. Dobar roditelj nije onaj koji sve dopušta detetu. Takvi roditelji vaspitavaju tzv. „razmaženu“ decu. Suprotno tome, kritizerski i zahtevan roditelj takođe nije dobar roditelj. Takav stav urušava poverenje u sebe i u sopstvene snage kod deteta.

Kako da zauzmemo jedan stimulišući i podržavajući, ali u isto vreme i odlučan stav prema sebi?

Zapitajmo se da li je to što sada radimo nešto što nam je od dugoročne koristi, ili se pak radi o trenutnoj, kratkoročnoj prijatnosti? Ako se radi o ovom drugom, zapitajmo se šta bismo kao roditelj rekli svom detetu, ili dobrom prijatelju u takvoj situaciji. Kada osvestite kako biste stimulisali i podržali drugu osobu da se dobro brine o sebi, pokušajte da se istim tim rečima obratite sebi.

Umesto zaključka, spomenimo najčešće mentalne „klopke“ u koje upada čovek današnjice (a možda i uopšte čovek u svim vremenima). Tih klopki treba biti svestan, jer će nam to pomoći da možda manje često upadamo u iste i da barem u nekim situacijama ne budemo žrtve sopstvene psihološke prirode ali i spoljašnjih manipulacija. Jer, mi smo ljudi socijalna bića. To znači da su nam je jako bitna podrška, pripadnost i komplimenti drugih. To takođe znači da smo izuzetno skloni da kopiramo druge, bez da se zapitamo da li je to pametno i da li to lično želimo i biramo. Pomislite samo na majmune: ni mi ljudi nismo mnogo drugačiji kada se prepustimo „automatici“ naše prirode.