Vesti iz izdanja

03.05.2023. 02:20

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Krčkanje cena

UTICAJ POSKUPLJENJA GASA I STRUJE NA INFLACIJU

prodavnica Foto: Nova ekonomija

Foto: Nova ekonomija

Poskupljenja energenata uvek za sobom povlači rast ostalih cena, jer direktno podiže troškove proizvodnje. To se ne preslikava na cene odmah, nego posle nekoliko meseci. Postoji i drugi rizik, ako rast cena povuče za sobom rast zarada, može da se uđe u inflatornu spiralu

Uprkos najavljenim poskupljenjima struje i gasa trebalo bi očekivati da će se ukupna inflacija u Srbiji, nakon martovskih 16,2 odsto, naći na silaznoj putanji, kaže za Novu ekonomiju Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta, ukazujući na to je od polovine 2022. godine „evidentno popuštanje inflatornih pritisaka u međunarodnom okruženju“. Ipak, zbog poskupljenja energenata 1. maja pad inflacije u Srbiji biće sporiji nego u drugim zemljama, ocenio je Minić.

Od 1. maja struja u Srbiji poskupela je za 8 odsto, a gas za 10 odsto. Struja i gas su ove godine prethodno poskupeli u januaru za 8, odnosno 11 odsto, a njihove cene bi trebalo da se povećaju u još nekoliko navrata u narednih godinu dana. Cene energenata u poslednje vreme predstavljaju jedan od glavnih činilaca koji određuju kretanje ukupne inflacije u Srbiji.

Minić je podsetio da su svetske cene primarnih proizvoda, energije, metala i hrane “primetno opale”, što sve utiče na slabljenje troškovnih pritisaka i u srpskoj ekonomiji. “Kada se tome pridodaju efekti restriktivnih mera monetarne politike koje su preduzimale skoro sve centralne banke, kao rezultat imamo vidno usporavanje inflacije u mnogim zemljama”.

Ipak, iako je u evrozoni inflacija opala sa 10,6 odsto u oktobru 2022. na svega 6,9 odsto u martu ove godine, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope je na silaznoj putanji od novembra – u Srbiji je inflacija nastavila da ubrzava sve do marta ove godine.

„Ono što očigledno pravi razliku u kretanju domaće inflacije u poređenju sa evropskim zemljama, upravo je kretanje cena struje i gasa u prethodnom periodu. Naime, u većini zemalja one su snažno rasle na početku 2022. godine, nakon čega je došlo do stabilizacije na evropskom energetskom tržištu i cene struje i gasa su počele blago da opadaju. U Srbiji su se prva poskupljenja desila tek pred jesen, a kako sad stvari stoje, nastaviće se tokom 2023”, rekao je Minić.

Minić smatra da ipak to ne bi trebalo da dovede do dodatnog povećanja ukupne inflacije u narednim mesecima zbog “dezinflatornog uticaja drugih činilaca”. Iako smatra da je 16,2 odsto “neki maksimum” kada se radi o inflaciji u Srbiji, Minić poručuje da će njen pad zbog odloženog poskupljenja energenata biti sporiji nego u drugim zemljama.

Prema njegovim rečima, odloženo poskupljenje struje i gasa otežava obaranje inflacije u Srbiji, “a to nije nimalo bezazleno”. „Što je duži period u kom je inflacija na povišenom nivou, veći je rizik da će privreda i građani očekivati visok rast cena u budućnosti. U slučaju da dođe do pokretanja spirale između visoke inflacije i zarada, to bi onda dodatno zakomplikovalo pokušaje da se obuzda rast potrošačkih cena“.

Kako se struja preliva na cene u prodavnici?

“Poskupljenja struje i gasa se nužno prelivaju na rast opšteg nivoa cena u ekonomiji”, rekao je specijalni savetnik Fiskalnog saveta. Minić objašnjava da postoje “dva kanala” preko kojih poskupljenja energenata doprinose inflatornim trendovima.

“Prvi je direktan, preko većih računa za struju, gas i grejanje koje plaćaju građani. Zbirno ovi troškovi trenutno čine sedam odsto prosečne potrošačke korpe u Srbiji, što u praksi znači da svako povećanje cena struje i gasa reda veličine od oko 10 odsto neposredno doprinosi ubrzanju inflacije – za 0,7 procentnih poena”, naveo je Minić.

Kada se, kako kaže, sagledaju efekti dosadašnjih povećanja cena energenata, prošlogodišnjeg (struja je poskupela u septembru, a gas u avgustu) i poslednjeg u januaru 2023. godine, zaključak je da je taj direktan doprinos ukupnoj inflaciji iznosio oko 1,2 procentna poena.

Međutim rast cena struje i gasa doprinosi ubrzanju inflacije i posredno – “povećavajući troškove proizvodnje u domaćoj privredi”.

“Izdaci za energiju predstavljaju značajnu rashodnu stavku u mnogim preduzećima, a kad se oni povećavaju, većina preduzeća nastoji da taj rast barem delimično prevali na cene finalnih proizvoda namenjenih potrošnji. Na taj način se poskupljenja struje i gasa u određenoj meri prelivaju na cene svih ostalih proizvoda i usluga koje čine prosečnu potrošačku korpu u Srbiji”, kazao je Minić.

Taj efekat, prema rečima Minića, nije uvek jednoznačan i teško ga je precizno izmeriti zbog toga što preduzeća obično ne ugrađuju odmah rast troškova energije u svoje cene – pa se doprinos inflaciji obično javlja tek nekoliko meseci nakon korekcije cena struje i gasa.

Poskupljenja energenata u Srbiji okasnela

“Povećanje cena struje i gasa nikad nije dobra vest za privredu i građane, ali politika cena energenata mora počivati na realnim ekonomskim parametrima”, rekao je Minić. Minić je ocenio da su poskupljenja struje i gasa u Srbiji “poprilično okasnela”, a račun za veštačko održavanje njihovih niskih cena u prethodnom periodu na kraju su platili svi poreski obveznici.

“Fiskalni trošak za pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a, koji su dobrim delom nastali zbog negativne razlike između nabavnih i prodajnih cena energenata, već iznosi preko 2,5 milijarde evra i nastavlja da raste iz meseca u mesec”, rekao je Minić.

Prema njegovim rečima, ta “ogromna budžetska sredstva” potrošena su samo da bi se “privremeno odložila, ne i trajno izbegla poskupljenja struje i gasa”.

“Po našem mišljenju, bilo je ekonomski racionalnije i fiskalno odgovornije ranije dozvoliti odgovarajuće povećanje cene energenata, već od sredine prošle godine, uz maksimalno jačanje kapaciteta države da priskoči u pomoć objektivno ugroženim građanima i preduzećima u plaćanju uvećanih računa za energiju”, rekao je on.

Hrana za godinu dana poskupela 27 odsto

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje su u martu 2023, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, u proseku povećane za 16,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Korpa proizvoda i usluga lične potrošnje obuhvata robu i usluge koje domaćinstva kupuju kako bi zadovoljili svoje potrebe (hrana, piće, odeća, obuća, transport, održavanje i popravka stana, lična nega, gorivo, struja).

Iako je ukupna inflacija u martu iznosila 16,2 odsto, rast cena nekih proizvoda i usluga bio je viši od tog iznosa.

“Hrana je tako u proseku poskupela za 27 odsto, a ako se dalje analiziraju proizvodi u okviru grupe “hrana”, u izveštaju RZS-a se vidi da su “mleko, sir i jaja” u martu bili skuplji u proseku za 42,2 odsto, “povrće” za 33,4 odsto, “hleb i žitarice “25, 2 odsto, “meso” 19,1 odsto, a “ulja i masti” 23,8 odsto (u odnosu na prošlu godinu)”.

Cene “stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva” u martu su proseku bile veće za 23,1 odsto u odnosu na lane. Od toga je cena “električne energije za domaćinstva” u martu bila viša za 18,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Rast cene gasa iznosi 19,7 odsto, a čvrstih goriva 40,2 odsto, vidi se u izveštaju RZS-a.

Suočena sa visokim cenama hrane i energenata, srpska ekonomija je pokazala otpornost, ali su inflacija i neizvesnosti i dalje visoke, naveo je Međunarodni monetarni fond (MMF) u saopštenju povodom prve revizije stendbaj aranžmana sa Srbijom.

Kroz stendbaj aranžman koji je Srbiji odobren u decembru, MMF je Srbiji namenio ukupno 2,4 milijarde evra. Srpski energetski sektor zauzima jedno od ključnih mesta u aranžmanu, između ostalog, predviđa se povećenje cena energenata i reforma državnih energetskih preduzeća – Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije (EPS).

Cena struje biće povećana za po 8 odsto, a cene gasa za po 10 odsto u još dva navrata – 1. novembra 2023. godine i 1. maja 2024, obećala je MMF-u Vlada Srbije u zahtevu za aranžman.

U najavi prvomajskih poskupljenja Agencija poručuje da su, i nakon tih korekcija, cene prirodnog gasa i struje u Srbiji i dalje jedne od najnižih u Evropi.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.