Velika i slaba država prepreka privrednom razvoju

RTB Bor, Galenika, Petrohenija su velika preduzeća samo u mašti javnosti. Javnost na njih gleda kao na važne kompanije, ali one istovremeno ili ništa ne proizvode, ili doprinose veoma malo ekonomiji, a prave velike gubitke, zadužuju se… Što se pre reše, to bolje. Neke će možda naći strateške investitore, neke neće

Rekli ste da je velika država prepreka privrednom rastu. Zašto, kada dobijamo informacije od vlasti da je državna uprava manja nego u drugim evropskim zemljama i da više neće biti otpuštanja?

Istorijski, Jugoslavija je imala veoma veliki državni aparat. Nakon raspada Jugoslavije, ako države nisu radile na tom nasleđu završile su kao što je to Srbija danas, sa velikim državnim sektorom. Treba reći i da ljudi nekada mešaju javnu administraciju sa celokupnim državnim sektorom. Najveći problem nije nužno veličina javne administracije. Najveći problem je veličina sektora državnih preduzeća. Kada je država prolazila kroz fiskalnu krizu pre dve, tri godine, Svetska banka je isticala važnost sređivanja tog nasleđa, prevelikih i dominantnih državnih preduzeća koja utiču i na privatne investicije, kao i na tržište rada. 

Državna preduzeća su gubila milijardu evra godišnje, a pri tome doprinosila sa manje od jedan odsto BDP-u uz primanja iz budžeta od tri odsto BDP-a svake godine. Akumulirali su dugove i državne garancije u visini 14 odsto BDP-a. To je pravi teret za ekonomiju. Rešavanje ovoga bilo je izuzetno važno i ostvaren je napredak u delu rešavanja komercijalnih državnih preduzeća i započele su reforme javnih preduzeća kao što su EPS, Srbijagas, Železnice. Vlada je usvojila planove finansijske konsolidacije uz podršku Svetske banke i drugih partnera, ali imamo još dug put u primeni tih planova kako bi ove kompanije donosile korist državi.

Profesor Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta rekao je da EPS nije uradio ništa na reformama, na otpuštanjima, da restrukturiranje kasni…

EPS se obavezao na ozbiljnu finansijsku konsolidaciju u srednjem roku. Ono  gde bismo se složili sa profesorom Petrovićem je da je EPS na početku tog srednjorečnog plana koji treba da sprovede. Istovremeno vidimo hrabre poteze koje treba preduzeti, koje se odnose na restrukturiranje preduzeća, usklađivanje cena sa tržišnim, kako bi bile realnije u odnosu na cenu proizvodnje, redefinisanje dugoročnog investicionog programa kako ne bi bio predimenzioniran, finansijsku disciplinu odnosno nedozvoljavanje da se dugovi kupaca nagomilaju. 

Ohrabruje nas ono što smo videli do sada, ali takođe voleli bismo da primena planova bude brža i jača. U tome se slažemo sa Fiskalnim savetom.

S obzirom na to da većinu dugova prema EPS-u prave državna preduzeća, da li mislite da se samo EPS pita oko naplate potraživanja ili je i on ovde zapravo nemoćan da naplati potraživanja?

To su javna preduzeća i odgovaraju vladi. Nadzor ministarstava, u slučaju EPS-a Ministarstva energetike, ima veoma važnu ulogu. Ministarstva treba da postave politike i regulacije koje stvaraju okruženje u kome ta preduzeća treba da budu odgovorna i transparentna. Ohrabreni smo nivoom političke volje da se ovo uradi. Ove reforme su mogle početi pre 20 godina u drugim okolnostima, a što se duže odlažu, to ih je teže sprovesti. 

Srbija ima nasleđe prevelike i neefektivne države, slabog upravljanja, slabog kvaliteta javnih usluga. Ali sada možete da donesete odluke da to promenite. Niste ni u kakvoj zamci. To su izbori koje Srbija može doneti i koje donosi. Vidimo u međunarodnoj zajednici percepciju da bi Srbija mogla imati lidersku ulogu na Zapadnom Balkanu da prevaziđe to nasleđe i modernizuje državu. Ne samo da obezbedi privredni rast i nova radna mesta, nego i da se približi pristupanju EU.