Veliko interesovanje za proizvodnju struje za lične potrebe

Napokon je i u našoj zemlji omogućeno potrošačima da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe. Kako će se to odraziti na snabdevanje strujom u Srbiji? Hoće li nam to pomoći da prezimimo zimu?

Da, pravna regulativa o kupcu-proizvođaču (prozjumer) kompletirana je u februaru 2022, pre toga prozjumeri nisu postojali. Time smo se uskladili sa EU propisima. Dugoročno gledano, to će povoljno uticati na naš elektroenergetski sistem i na našu energetsku sigurnost. Nažalost, bojim se da nam to neće bitno pomoći tokom ove zime.

Zašto? Da li je regulativa loša ili potrošači nisu informisani i zainteresovani?

Za ostvarivanje bitnih efekata tokom ove zime nije bilo dovoljno vremena. Istina, postoji već nekoliko stotina kupaca-proizvođača u domaćinstvima i nekoliko desetina u sektoru privrede. Međutim, broj potrošača u kategoriji domaćinstava je veći od tri miliona, a u sektoru privrede se meri desetinama i stotinama hiljada. Dakle, sadašnji broj kupaca-proizvođača je nedovoljan da bi se neki efekti osetili već ove zime.

Ne bih rekao da su potrošači neinformisani i nezainteresovani, naprotiv, zbog energetske krize u Evropi interesovanje potrošača za ulaganje u sopstvenu proizvodnju električne energije je veliko. Međutim, u postojećoj regulativi primećeni su neki nedostaci i potencijalne prepreke za šire prodiranje kupaca-proizvođača u energetski sektor. Zbog ovih nedostataka, kupci-proizvođači koji su već dobili svoje prve račune prilično su nezadovoljni ostvarenim finansijskim efektima, a novi oklevaju sa donošenjem investicionih odluka.

Šta možemo da uradimo da se problemi otklone, a više kupaca-proizvođača priključi na mrežu?

Jedan od najvažnijih ciljeva projekta „Bolja energija“, koji finansira USAID, jeste  omogućavanje što masovnijeg i što bržeg prodora kupaca-proizvođača u elektroenergetski sistem Srbije. Tim koji radi na ovom projektu već je napravio detaljnu analizu naše regulative, identifikovao nedostatke, sproveo finansijsku analizu opravdanosti investiranja u instalaciju solarnih panela za razne kategorije potrošača i pripremio predloge za unapređenje koje nameravamo da prezentujemo novom Ministarstvu rudarstva i energetike čim ono bude formirano. Spremni smo i da pružimo svu neophodnu konsultantsku pomoć ministarstvu da se postojeća regulativa za kupce-proizvođače unapredi.

Osim toga, u saradnji sa PKS organizovali smo šest jednodnevnih radionica za preduzeća, koje će u narednih mesec dana biti održane u Subotici, Somboru, Valjevu, Kruševcu, Beogradu i Zaječaru. Na njima ćemo privrednim subjektima prezentovati kako zakonski okvir, tako i proceduru sticanja statusa kupca-proizvođača, očekivane finansijske efekte, ali i rizike sa kojima će se u tom procesu suočiti.

Koji su to nedostaci i šta treba da bude unapređeno?

Najveći nedostatak regulatornog okvira za kupce-proizvođače u Srbiji leži u činjenici da nijednom potrošaču u Srbiji, osim domaćinstava i stambenih zajednica, ničim nije garantovano da može postati kupac-proizvođač.

Naime, osnovni uslov koji potrošač treba da ispuni da bi stekao status kupca-proizvođača jeste potpisivanje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, odnosno sa neto obračunom sa svojim snabdevačem. Za to je potrebno da njegova mala elektrana već bude izgrađena. Međutim, snabdevač ima obavezu da ponudi potpisivanje odgovarajućeg ugovora samo domaćinstvima i drugim malim kupcima.

Preduzeća nemaju nikakvu garanciju da će bilo koji snabdevač pristati na potpisivanje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom! Štaviše, pošto se uslovi obračuna međusobnih potraživanja i obaveza slobodno ugovaraju, snabdevači su praktično u poziciji da ucenjuju sve potrošače iz privrede koji žele da postanu kupci-proizvođači i da im nude besmisleno male cene za njihovu energiju. Ovo predstavlja ogromnu, praktično nepremostivu, barijeru za širi prodor kupaca-proizvođača iz sektora privrede u energetski sektor Srbije.

Još nešto?

Postoje i problemi sa načinom obračuna troškova pristupa distributivnom sistemu za kupce-proizvođače iz sektora domaćinstava i stambenih zajednica. Metodologija za određivanje cena električne energije garantovanog snabdevača nije prilagođena  novoj kategoriji kupaca-proizvođača, zbog čega oni plaćaju neopravdano uvećane troškove pristupa distributivnom sistemu.

To obavezno treba da se promeni. Osim toga, domaćinstva koja su kupci-proizvođači takođe plaćaju akcizu, naknade i PDV za ukupnu preuzetu energiju, a ne samo za neto energiju koju nabavljaju od snabdevača. Zato su ostvarene finansijske uštede na njihovim računima znatno manje od očekivanih. Konačno, zakonodavac bi trebalo da propiše obavezujuće modele ugovora, a ne da ih svaki snabdevač priprema prema svom razumevanju pravnog okvira.