Elektroprivreda Srbije je prvog dana aprila, posle 24 godine, prodala prve megavat-sate bez posrednika. Naime, privredno društvo EPS Trgovanje, firma ćerka Elektroprivrede Srbije osnovana u Sloveniji, na berzi je prodalo 240 megavat-sati po berzanskoj ceni od 43,66 evra, za proizvod „europeak” (dnevna energija). Trgovanje je započela na mađarskoj HUPX berzi.
To, kako naglašavaju u Elektroprivredi Srbije, ne znači da će ova firma u potpunosti prekinuti saradnju sa ostalim trgovcima struje, ali će ponajviše koristiti pogodnosti koje donosi činjenica da poseduju sopstvenu firmu koja može da bude ravnopravni učesnik na berzama električne energije.
Radom EPS Trgovanja u Sloveniji, zemlji članici Evropske unije, jača se pozicija EPS-a na regionalnom tržištu električne energije, a trgovina će biti efikasnija uz maksimizaciju profita i optimalno iskorišćenje proizvodnih resursa, napominju u Elektroprivredi Srbije.
Firmom EPS Trgovanje upravlja se iz Srbije, iz sedišta Elektroprivrede u Beogradu.
Zasad ne postoji univerzalna berza električne energije u Evropi, već svaka država za sebe uređuje tržište struje. Međutim, postoje grupe zemalja koje su regulatorno bliske i koje su otvorile vrata slobodnoj berzanskoj trgovini.
Kada govorimo o berzi struje, govorimo o „veleprodajnom tržištu“, odnosno tržištu između raznih elektroprivreda koje između sebe trguju, kao i između velikih kupaca energije.
Mada je bilo nekih ideja, zasad ne postoji berza gde bi se tzv. obični kupci, odnosno bilo koji tip korisnika strujom snabdevao na berzi.
Kod berze električne energije cena se formira tržišno, ali postoje neka pravila koja standardizuju tipove ugovora kao i količine po kojima se strujom trguje.
Za razliku od tradicionalnih, berze električne energije rade u virtuelnom prostoru, kao što pokazuje primer svih aktivnih trgovaca strujom koji svakodnevno trguju na sedam-osam berzi. U tom smislu i vođenje ćerke firme EPS Trgovanje iz Beograda ima smisla, jer zahvaljujući „virtuelnoj“ kupovini može da se bude aktivan učesnik bilo koje berze – one u Rimu, Beču, Budimpešti ili Lajpcigu.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
