Više populistička, manje ekonomska mera

Ostaje veoma ozbiljno pitanje inflacije. Ako u Srbiji nismo imali ovoliku inflaciju osam godina, evrozona je nije videla od 1997. godine, od kako je evro ugledao svetlost dana. U SAD je inflacija na najvišem nivou od 1982. godine. Do pre petnaestak dana svi su se pravili da je ona samo prolaznog karaktera

Poslednji put kada je inflacija bila 7,5 odsto jedan evro je vredeo 113 dinara, a kandidat za ministra finansija bio je Lazar Krstić. To je bilo u avgustu 2013. godine, a Jorgovanka Tabaković je tek završila prvu godinu svog prvog mandata na mestu guvernera Narodne banke Srbije. Tada je inflacija bila na silaznoj putanji, dok ovih dana cene idu nagore, a dokle će ne zna se. Doduše, Narodna banka tvrdi da će inflacija dostići vrhunac uskoro, početkom sledeće godine, a da će od marta krenuti pad. Ovo ne znači da će roba pojeftiniti, već da će osnovica biti veća, pa će procentualni rast cena biti manji.

U svakom slučaju, kada za godinu dana ulje poskupi sa 150 na 200 dinara, svinjski but sa 530 na 650 dinara, juneći but sa 700 na 900 dinara, šećer sa 70 na 90, a benzin sa 132 na 165 dinara, teško ćemo poverovati u onih 7,5 odsto međugodišnje inflacije.

Stvar je u tome, kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u tome što inflacija ima takvu strukturu da natprosečno pogađa najsiromašnije, a do kraja godine biće i osam odsto. Razlog je što je opšti rast cena posledica pre svega poskupljenja hrane i energenata. U siromašnim zemljama veliki deo prihoda odlazi na hranu, u Srbiji više od trećine kućnih budžeta, pa i poskupljenje hrane mnogo više pogađa nas nego recimo zemlje EU koje u proseku na hranu i piće troše 15 odsto kućnih budžeta.

Prema podacima Narodne banke Srbije, cene neprerađene hrane su u novembru u odnosu na isti mesec prošle godine povećane za 20,7 odsto. Najviše su poskupeli sveže povrće za 23,8 odsto, voće za 18 odsto, a meso za 22,6 odsto. Cene prerađene hrane bile su za 7,1 odsto više nego prošle godine, a ukupno energenti su poskupeli 13,6 odsto i to pre svega zbog poskupljenja goriva za četvrtinu. 

Kada pogledate plate za septembar, prema poslednjim podacima koje je objavio Zavod za statistiku, one su porasle u odnosu na prošlogodišnji septembar za čak 9,3 odsto. Realno, kada oduzmemo inflaciju, taj rast je svega 3,3 odsto, a poslednja dva meseca inflacija je samo ubrzavala, tako bi do kraja godine taj rast plata mogao biti potpuno pojeden.

U takvoj situaciji država je došla na sasvim neočekivanu, mada ne posebno originalnu ideju – zamrznuti cene. Od 1. decembra do 1. februara cene osnovnih životnih namirnica, brašna tip 400, kristal šećera, suncokretovog ulja, svinjskog buta i dugotrajnog mleka sa 2,8 procenata mlečne masti biće zamrznute na nivou od 15. novembra. 

Prva misao svakog ekonomiste na priču o kontrolisanim cenama je – biće nestašica. Ali u uredbi Vlade je zato zapisana stavka da su proizvođači obavezni da ne smanjuju isporuke u odnosu na dvanaestomesečni prosek.