Višepartijski sistem u Srbiji je doživeo kliničku smrt

Mislim da je neophodno da opozicija preuzme temu promene Ustava, jer je veoma važna, naročito deo o pravosuđu. Vlast će nešto da smandrlja i podvali, jer znamo da Vučić neće nezavisno pravosuđe. A nama je to od životne važnosti i svako ko ima bilo kakvog uticaja treba da se uključi u tu raspravu kako bismo sprečili još jednu krađu nezavisnog sudstva. (Kosovo će ići svojim putem, što god pisalo u našem Ustavu.) A sudstvo je pitanje života i smrti, hoćemo li napraviti taj korak u civilizaciju, ili ćemo ostati zaostalo, korumpirano, siromašno periferijsko društvo. Za taj preokret i izbegavanje crne sudbine zaostalosti i autokratije, potrebno nam je da oteramo ove retrogradne horde, a ako se osvrnemo na Peti oktobar, da se prisetimo da nije dovoljno da „nekome samo vidimo leđa“. Valjda smo to naučili, kaže Vesna Pešić, sociološkinja

Kako vidite politički ambijent pred izbore u Beogradu, imaju li naprednjaci snagu da zadrže vlast, u čemu su šanse opozicije da ih, možda, pobedi?

Postoji nada da pobedi opozicija. Vučić na predsedničkim izborima nije pobedio u Beogradu, dobio je 44 odsto, mada to nije baš malo. Sada se tvrdi da sa svim podvalama koje se očekuju na tim izborima, SNS ne može da namakne više od 40 posto. Dovoljno je da se nađu preletači ili koalicioni partner, pa da opoziciona očekivanja padnu u vodu.

Za mene je glavni problem to što smo kao društvo pali ispod demokratskog minimuma, što više nemamo slobodne izbore, jer uslovi za izbore su loši, nedemokratski i oni više ne liče na fer i slobodne političke utakmice. Ljudi se uglavnom obaveštavaju preko RTS i Pinka, obe TV kuće su zatvorene za opoziciono predstavljanje. Videli smo kako je izgledala predsednička kampanja na RTS-u, pa ne verujem da će i na toj televiziji biti bolji izborni uslovi. Verovatno će se pogoršati, jer je vlast u histeriji zbog eventualnog gubitka Beograda. Probijanje opozicije preko društvenih mreža ne stiže do velikog broja ljudi, svakako pomažu, ali nedovoljno. Sem Vuka Jeremića i njegove stranke, sve druge stranke su siromašne kao crkveni miševi.

Pokret slobodnih građana kandiduje Dragana Đilasa za gradonačelnika. Kakav je vaš komentar na Đilasov povratak u politiku?

U trku za gradonačelnika Beograda je ušao Dragan Đilas, što je dobra vest zbog toga što će on nastojati da ujedini sve proevropske stranke i pokrete u jednu kolonu. Njegova bivša stranka, DS, međutim, to odbija, što je loša vest, jer po oceni stručnjaka, ujedinjavanje opozicije dramatično povećava njene šanse. Ona bi se tako izjednačila sa SNS-om u procentima. O tome ko će dobiti grad, očigledno će odlučivati Šapić koji će biti „tas na vagi“, jer on sam ima oko 16 posto glasova.

Đilasova kandidatura nosi sa sobom i neke kontradiktornosti ili lepše rečeno – izvesnu komičnost. Eto, čekali smo nove ljude (tako su se reklamirali „mi smo ljudi koje smo čekali“), pa zar među tim novim ljudima nije mogao da se nađe neko ko će biti prvi na listi, nego hoće „starog“ jer je on još uvek od svih njih popularniji!  Oni traže Đilasa koji je, vraćajući pogled unazad, dva puta bio gradonačelnik ispred Demokratske stranke i predsednik Demokratske stranke. Pritom, još uvek vlada razočaranje u DS, ali izgleda ne i u njene kadrove.

Vi i dalje smatrate da je Demokratska stranka relevantan politički faktor?

Lično sam verovala ljudima koji su ostali u DS-u i pored svih maltretiranja od strane režima i unutrašnjeg cepanja na „hiljadu komada“. Izvinili su se građanima za greške u prošlosti, sačuvali jezgro starih demokrata, a evo sad komedije –  novi traže stare DS kadrove, jer nemaju svog gradonačelnika. Lično sam DS-u davala podršku da se oporavi, jer znam koliko ta stranka ima odličnih ljudi. Na osnovu tih činjenica kažem da se ovih nekoliko novih stranaka pokazalo neuspešnim pred ove izbore, prvo zbog toga što su sve ostale oko cenzusa ili ne mogu da pređu cenzus, ili zato što nemaju dobru kadrovsku strukturu.

Gradilišta po Beogradu su glavni predizborni adut naprednjaka. Šta mislite kako će na to odgovoriti Beograđani na izborima?

Vučić je išao na strategiju da prekopa ceo Beograd, fontane, spomenici…  zato što je rekao da će pokazati slikom kako je bilo, a kako je sada sve sređeno. To mu je bilo potrebno zato što u Beogradu ne može da računa na pritisak kao u Pećincima – da se upada u kuće, da ucenjuje ljude, da ih mlati, to je u Beogradu malo teže. Ni mediji nisu toliko ključni, grad može da se obigra. Biće, naravno, i ovde  pritisaka, ali nije moguć takav pritisak. On je zato hteo da se, pored pritisaka i podvala, obezbedi tako što će da pokaže – evo mi smo strašno puno uradili u Beogradu.  Činjenica je da jeste dosta toga urađeno, meni lično se to ne sviđa, ali će oni da pokazuju te slike o svojim delima.

U Beogradu ipak nemaju veliku šansu zato što su ljudi u Beogradu veoma opoziciono raspoloženi. Vučić tu ima veoma mnogo negativnih poena. Zato bi bilo dobro da se opozicija udruži i prihvati Đilasa ako je on popularniji od drugih opozicionih lidera, jer su Beograđani po svemu sudeći veoma ljuti na Vučića. Trebalo bi stvarati alternative Vučićevom režimu i za buduće izbore i zato bi bilo dobro da se na beogradskim izborima ne govori samo o lokalnim temama, nego da se uzme u obzir i šira slika. U širu sliku spadaju i Savamala i helikopter i pitanje korupcije koja je najizraženija baš u Beogradu. Ali tu je i pitanje zašto policija ne radi, zašto više nemamo tužilaštvo i dokle će na funkciji biti Zagorka Dolovac, koja u javnosti ne postoji i ne preuzima odgovornost za uništenje tužilaštva.

Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“