Zaljubljenik u kompjutere, robotiku i svemir, Džef Bezos živi svoje snove. Najveća internet-prodavnica na svetu, Amazon, donela mu je bogatstvo od 29,7 milijardi dolara, zbog čega se nalazi na 20. mestu svetskih milijardera prema listi magazina Forbes
Džef Bezos, osnivač kompanije Amazon koja danas, dvadeset godina od osnivanja, ostvaruje operativni prihod od 745 miliona dolara, profit od 274 miliona dolara i na svom platnom spisku ima blizu 90.000 radnika širom sveta, važi za veoma nezgodnog šefa.
U prvim godinama kompanije, od zaposlenih je očekivao da rade 60 sati nedeljno, oštar je kritičar i ne baš uljudan saradnik. Čak je, kako je objavio Business Insider, zaposlio medijatora za odnose sa zaposlenima, jer je često dospevao u štampu zbog vikanja i vređanja saradnika koji nisu ispunjavali njegova visoka očekivanja.
Kako ga je opisao portfolio.com, Bezos je poznat po tome što u poslu poklanja veliku pažnju detaljima.
„Istovremeno je bezbrižni mogul i ozloglašeni mikromenadžer, direktor koji želi da zna svaki detalj, od sitnica ugovora do žalbi svakog klijenta.” Bezos i danas, kako sam kaže, čita mejlove koji dolaze na njegovu javnu adresu jeff@amazon.com. Žalbe klijenata koje ga zaintrigiraju prosleđuje zaposlenima samo sa znakom „?”, što kod njegovih saradnika, kako piše Businessweek, ima efekat tempirane bombe u Inboxu.
Lansiranje iz garaže
Pionir e-trgovine i jedan od najvećih vizionara među savremenim preduzetnicima, Džef Bezos, rođen je 1964. u Albukerkiju, u Novom Meksiku u Americi.
Ljubav prema tehnici, pronalazaštvu, nauci i kompjuterima javila se u najranijem dobu, a 1986. diplomirao je na Prinston univerzitetu, gde je studirao računarstvo i elektronski inženjering.
Nakon diplomiranja, svoj poslovni put počeo je na Wall Streetu, radeći za firme kao što su Fitel, Bankers Trust, da bi već 1990. godine postao najmlađi potpredsednik hedž fonda D.E. Shaw. Četiri godine kasnije, napustio je zacrtani put uspešne karijere u finansijskom sektoru i krenuo u rizične preduzetničke vode. Uvidevši da je internet najbrže rastuća industrija u tom trenutku na svetu, preselio se u Sijetl i 1994. osnovao virtualnu knjižaru koju je nazvao Amazon.
Prva kancelarija Amazona bila je u kućnoj garaži, gde je Bezos, zajedno sa ženom i još dvoje zaposlenih, počeo da razvija softver. Uz pomoć tri mikrostanice Sun pokrenuo je test sajt, a već 16. jula 1995. sa radom je počeo Amazon.com.
Bez ikakve reklame, putem Amazona je za mesec dana počela prodaja knjiga širom SAD i u 45 drugih zemalja. Za dva meseca prodaja je dostigla obim od 20.000 dolara nedeljno.
Iako su tržišni analitičari predviđali da Amazon neće opstati kad tradicionalne knjižare budu lansirale svoje internet-prodavnice, desilo se potpuno suprotno prognozama. Amazon je „jeo” konkurenciju i za samo par godina postao lider u oblasti e-trgovine, čiji je obim prodaje bio tri puta veći od najboljeg konkurenta na američkom tržištu.
Tri godine nakon početka rada, pored knjiga, Bezos je uveo i prodaju CD-ova, DVD-jeva, a od 2002. i odeće, elektronike, igračaka, da bi danas Amazon prodavao „sve za svakoga”.
I dok su mnoge „.com” kompanije, koje su nastale ranih devedesetih godina prošlog veka, nestajale pred konkurencijom, Amazon je cvetao sa svakom godišnjom rasprodajom. Tako je godišnji obim prodaje od 510.000 dolara, koliko je iznosio 1995. dostigao 17 milijardi dolara u 2011.
Borba za tržište
Ova godina, za razliku od 2013. počela je nešto lošije za Amazon. Akcije Amazona su od 1. januara pale za 17,3 odsto, nakon što je Amazon objavio poslovne rezultate ispod očekivanih. To je Džefu Bezosu, koji je većinu svog bogatstva vezao za kompanijske akcije, donelo gubitak od 6,5 milijardi dolara u prvom tromesečju 2014. Prema časopisu Blumberg, Bezosa zapravo deli gubitak od još 200 miliona dolara da bi dospeo na prvo mesto liste milijardera koji su izgubili najviše novca od početka godine. Trenutno je na toj poziciji meksički milijarder Karlos Slim.
Analitičari berzanskog tržišta su ipak suzdržani po pitanju prognoza za akcije Amazona, jer kako navodi sajt The Street Rating Team, neki indikatori pokazuju snagu kompanije, kao što je snažan rast prihoda, visoke zarade po akciji i rast cene akcije u protekloj godini. Sa druge strane, kao slabosti navode pad operativnih novčanih tokova i siromašne profitne margine.
Bezos je zato u poslednje vreme usmerio jedra Amazona ka mlađim generacijama. Amazon je 15. maja najavio da će na njegovom kanalu, Prime Instant Video, od juna početi emitovanje tri nova originalna dečja programa, koja treba da, kako je navela kompanija u svom saopštenju, inspirišu decu na kreativnost, imaginaciju i igru.
Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
