Vesti iz izdanja

01.04.2024. 04:59

Autor: Biljana Stepanović

Vlada „virus apatije“

INTERVJU Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu...

Mi zaista živimo već decenijama u kontaktu sa iskrivljenom realnošću, posredovanom prvenstveno medijima. Istina se ili prikriva ili se izvrće, tako da se laž proglašava za istinu, a istina za laž. Poznata je misao Hane Arent kada govori o propagandi u totalitarnim društvima, da kada se stalno govore laži posledica nije što ljudi poveruju u laži, nego što prestanu da veruju u bilo šta

Da li je naše društvo ušlo u kolektivnu patologiju, kako se odbraniti od negativnosti kojima smo zasuti sa svih strana, da li društvena agresija može da se prenese i na ličnu i kako se zajednica od toga može izlečiti, razgovarali smo sa psihoanalitičarkom Tamarom Džamonjom Ignjatović, profesorkom i članicom inicijative ProGlas.

NE logo za pitanje u intervjuuVeć više od decenije srpsko društvo sistematski je zasipano govorom mržnje, netrpeljivošću prema političkim protivnicima i konstantnim neistinama i manipulacijama. Kakve posledice to ostavlja na mentalno zdravlje pojedinaca?

Bez namere da „patologiziramo“ naše društvo, možemo se zapitati kako je u postojećim okolnostima moguće ostvarivati pozitivne potencijale, kada se životni uspeh definiše kroz demonstraciju sile, moć manipulacije, materijalni prestiž, nasilnu komunikaciju.

Kada govorimo o mentalnom zdravlju, pre toga je važno da naglasimo da mentalno zdravlje nije definisano kao odsustvo mentalnih poremećaja, već kao ostvareni pozitivni potencijali osobe, sposobnost da produktivno radi i doprinosi svojoj zajednici, kao i da se uspešno nosi sa svakodnevnim stresom. Dakle, bez namere da „patologiziramo“ naše društvo, možemo se zapitati kako je u postojećim okolnostima moguće ostvarivati pozitivne potencijale, kada se životni uspeh definiše kroz demonstraciju sile, moć manipulacije, materijalni prestiž, nasilnu komunikaciju…Ako se obrazovanje i kvalifikovani rad ne vrednuju, već partijska knjižica i kupljene diplome, onda nema govora o produktivnom radu. Kako doprinositi zajednici, ako su sve moralne i humane vrednosti zajedništva, solidarnosti, empatije obezvređene, a lični interes se postavlja kao vrhovna vrednost. Jasno je da su šanse za očuvanje mentalnog zdravlja u našem društvu drastično kompromitovane.

NE logo za pitanje u intervjuuMože li se povući paralela sa izloženošću mentalnom nasilju u porodici, ili je to ipak drugačije?

Model nasilnog ponašanja se lako prenosi i preliva iz jednog u drugi sistem. Dakle,  ako u društvu vlada nasilni diskurs i on se ne samo toleriše i ne sankcioniše, već se i promoviše kroz medije, društvene mreže, od zabavnih TV programa do političkih emisija, onda to pruža model za ponašanje u porodici, na radnom mestu, nažalost i u školama, među decom i mladima.

NE logo za pitanje u intervjuuKakve su posledice, kako ste jednom rekli, mentalnog zagađenja po društvo kao celinu?

Mnogo se govori o zagađenju okoline – vazduha, vode, zemlje. To je direktno merljivo, kao što su i posledice po naše zdravlje jasno dokazive, očigledne, pa su  ipak aktivnosti koje se preduzimaju da se na to utiče minimalne. S druge strane, pored fizičke sredine, za naš opstanak, zdravlje i mentalno funkcionisanje je presudan uticaj socijalne sredine. Tu je „zagađenje“ dostiglo razmere koje imaju direktne posledice na naše mentalno zdravlje – vlada „virus apatije“, doživljaj nezadovoljstva, bespomoćnosti, anomije i otuđenja.

NE logo za pitanje u intervjuuDa li je decenija izvrtanja realnosti i inverzija sistema vrednosti dovoljna da se pređašnji normalan sistem vrednosti trajno poremeti, ili se vraća ubrzo posle normalizacije stanja?

Mi zaista živimo već decenijama u kontaktu sa iskrivljenom realnošću, posredovanom prvenstveno medijima. Istina se ili prikriva ili se izvrće, tako da se laž proglašava za istinu, a istina za laž. Poznata je misao Hane Arent, kada govori o propagandi u totalitarnim društvima, da kada se stalno govore laži posledica nije što ljudi poveruju u laži, nego što prestanu da veruju u bilo šta. A kada ne znate šta je istina, narodu „nije uskraćen samo kapacitet za bilo kakvu akciju, već takođe i kapacitet da misli i sudi. I s takvim narodom onda možete da radite šta hoćete“. Ipak, istorija nas uči da se društvene promene neprekidno odvijaju u oba pravca, nabolje i nagore. Ništa nije večno. Pitanje je samo trenutka kada će se točak istorije okrenuti i koliko ćemo na to čekati i možemo li to ubrzati. Suštinsko pitanje koje se u ovom trenutku postavlja za sve nas je kakvom akcijom možemo doprineti normalizaciji i povratku bazičnih demokratskih i humanističkih vrednosti.

NE logo za pitanje u intervjuuPrimetna je pojačana agresija u društvu – da li je to prirodna nuspojava stalne medijske presije, ili smatrate da se na tome namerno i sistematski radilo?

I sama medijska presija je posledica dubokih destruktivnih društvenih procesa. Mediji su samo veoma moćan prenosilac i akcelerator agresije, modela nasilne komunikacije, primitivizma i devalviranja vrednosti. Rad medija je sistematski i namerno kontrolisan od stane onih koji imaju moć uticaja i kojima takva društvena klima odgovara.

 

U jednom starom psihološkom eksperimentu su izlagali pse neprijatnim senzacijama izazvanim strujnim udarima koje psi nisu mogli da izbegnu, sve dok ne bi prestali da uzaludno pokušavaju da ih izbegnu i kada bi bespomoćno legli i trpeli bol.

NE logo za pitanje u intervjuuIma sve više ljudi koji pribegavaju takozvanoj unutrašnjoj emigraciji, izoluju se od svih vesti i tako se štite. Da li je to prirodna reakcija, ili takođe poremećaj izazvan stalnim širenjem netrpeljivosti?

Ljudi imaju prirodnu potrebu da se zaštite od negativnih uticaja, posebno ako opažate da nemate mogućnost direktnog delovanja na njih. Onda bar nastojite da se zaštitite pasivnim izbegavanjem suočavanja sa realnošću. To je kao kada zbog zagađenja vazduha zatvorite prozor i ne izlazite napolje. A za to je odgovorna sistematski uslovljavana „naučena bespomoćnost“. U jednom starom psihološkom eksperimentu su izlagali pse neprijatnim senzacijama izazvanim strujnim udarima koje psi nisu mogli da izbegnu, sve dok ne bi prestali da uzaludno pokušavaju da ih izbegnu i kada bi bespomoćno legli i trpeli bol. Apsurd je u tome što čak ni kada im otvore vrata od kaveza, nisu pokušavali da ustanu i izađu.

NE logo za pitanje u intervjuuDa li je istinita izreka da sto puta ponovljena laž postaje istina? Posle 12 godina inverzije stvarnosti, izmišljenih vesti i manipulacija, kako se odupreti i ne ubaciti se „u film“ koji se nameće sa vrha vlasti i iz najjačih medija?

Upravo se na to računa. Prvo možete da ne poverujete u laž, pa se ona u različitim varijacijama plasira, a onda pomislite „možda ipak ima neke istine u tome“. Onda sve više ljudi počinje u to da veruje, pa postaje neprijatno za pojedinca da istupa sa različitim viđenjem stvari, počinje da sumnja u sebe i postepeno se prikloni većini u kojoj se oseća zaštićeno i ima osećaj pripadanja, nasuprot usamljenosti i izopštenosti. Razloge za ovo dobrovoljno potčinjavanje autoritetu je još From sjajno opisao u „Bekstvu od slobode“. Ali u svim autoritarnim sistemima bilo je pojedinaca sa integritetom koji su spremni braniti svoje stavove i uverenja, demaskirali laži, a koje su drugi počinjali da doživljavaju kao „vesnike proleća“, donosioce promene, sve dok se ne dostigne kritična masa koja će izneti promene.

Najlakše je manipulisati manje obrazovanim ljudima kojima uskraćujete informacije, ili predstavljate izvrnutu sliku stvarnosti. Zaglupljivanje je nažalost vrlo efikasan mehanizam vladanja, a urušavanje obrazovnog sistema i ponuda programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom tome uveliko pogoduju.

NE logo za pitanje u intervjuuOsim ljudi koji su izmanipulisani, nemaju pristup informacijama, nemaju izbora, kako tumačite ćutanje ljudi koji sve znaju i sve razumeju?

Najlakše je manipulisati manje obrazovanim ljudima kojima uskraćujete informacije, ili predstavljate izvrnutu sliku stvarnosti. Zaglupljivanje je nažalost vrlo efikasan mehanizam vladanja, a urušavanje obrazovnog sistema i ponuda programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom tome uveliko pogoduju. Drugi mehanizam je da tretirate ljude kao magarce kojima upravljate pomoću „štapa i šargarepe“, jednostavnim principima nagrade (raznim privilegijama, od finansijskih do statusnih) i kazne (pritiscima, zastrašivanjima, pretnjama). Siromaštvo tome pogoduje, jer su onda ljudi jeftina roba, lako potkupljiva i zastrašena da ne izgubi i to malo što ima. Konačno, tu je i onaj deo građana koji vrlo dobro razumeju šta se dešava, ali ostaju u bezbednoj „zoni komfora“, nezainteresovani su za dešavanja, gledaju svoja posla i interese, jer veruju da se ništa ne može promeniti, pa ne treba uzaludno trošiti vreme.

„Mračna trijada“

Da li primećujete, sa stanovišta svoje struke, rast mentalnih smetnji poslednjih godina?

Mentalne teškoće su u porastu i kod nas i u svetu, o čemu svedoče brojne epidemiološke studije, posebno posle pandemije kovida-19. Najčešće su zastupljene tegobe kao što su anksioznost, depresivnost, stres, kao i bolesti zavisnosti. Pored toga, savremena kultura doprinosi razvoju karakteristika koje se popularno u psihologiji nazivaju „mračna trijada“, a čine je makijavelizam, narcizam i psihopatija. Drugim rečima, osobe koje karakterišu manipulacija i koristoljublje, osećaj lične superiornosti i dominacije nad drugima, stavljanje ličnih potreba i prava iznad tuđih, odsustvo empatije, krivice, stida i agresivnost prema drugima, imaju veće šanse za uspeh u socijalnoj hijerarhiji.

NE logo za pitanje u intervjuuZašto ćuti akademska zajednica, osim časnih izuzetaka? Tim ljudima niko ne može oduzeti titule i katedre. Ili može?

U svim zajednicama ima izuzetaka, pa naravno i u akademskoj zajednici. Verujem da ih tamo ima ponajviše, upravo zato što još uvek postoji autonomija univerziteta. Međutim, dešavanja sa studentskim organizacijama, učešće vlasti u savetima fakulteta sve više predstavljaju pretnju za „tiho“ gašenje autonomije univerziteta. S druge stane, ako nemate otvorene političke pritiske, imate sve veće akademske pritiske da ispunite visoke kriterijume za napredovanje, jer je to jedini način da zadržite posao na fakultetu do izbora u zvanje redovnog profesora. To zahteva mnogo rada, pored nastave, pisanja publikacija, učestvovanja na konferencijama, projektima, brojnim drugim obavezama vezanim za izveštaje, učešće u komisijama, itd…Ostaje malo vremena za društveno angažovanje.

NE logo za pitanje u intervjuuKada u psihološkom smislu gnev ili očajanje mogu da narastu toliko da pobede strah?

To je ona tačka preloma kada više nemate šta da izgubite. Onda bes i očaj nadvladaju strah. A kada su snažne emocije pokretač ponašanja, postupci su obično iracionalni, pa i ishodi mogu biti destruktivni. Naravno, emocije, pa i one negativne poput ljutnje ili nezadovoljstva su dobri motivatori. Njihov upliv pokreće na akciju, ali ne ometa racionalno, planirano delovanje, jer su u osnovi generisane racionalnim zahtevima i pozitivnim ciljevima i vrednostima.

NE logo za pitanje u intervjuuTo je potencijalno opasna situacija. Da li mislite da je vlast toga svesna?

Nažalost, mislim da su svesni takve mogućnosti, ali da računaju da još uvek prevladava strah koji inhibira takav ishod. Ukoliko i dođe do otvorene manifestacije nezadovoljstva, računaju na silu i moć kojima raspolažu.

NE logo za pitanje u intervjuuNa koji način se duboko podeljeno društvo može oporaviti, povezati ponovo, koliko je vremena za to potrebno?

Krizne situacije imaju potencijal da deluju dvojako. Mogu dovesti do nasilja i destrukcije, ali mogu i pokrenuti pozitivne potencijale, zajedništvo, solidarnost. Potencijal i za dobro i za zlo je latentno prisutan u ljudskoj prirodi, pa nije potrebno mnogo vremena da se ispolji. Pokretanje pozitivnih promena vođenih osnovnim demokratskim i humanističkim vrednostima, pokreće veliki entuzijazam, pa društveni oporavak može da se odvija relativno brzo. Ono što dolazi sporo, jeste dostizanje te tačke od koje počinje preokret.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.