Vlada „virus apatije“
INTERVJU Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu...
Mi zaista živimo već decenijama u kontaktu sa iskrivljenom realnošću, posredovanom prvenstveno medijima. Istina se ili prikriva ili se izvrće, tako da se laž proglašava za istinu, a istina za laž. Poznata je misao Hane Arent kada govori o propagandi u totalitarnim društvima, da kada se stalno govore laži posledica nije što ljudi poveruju u laži, nego što prestanu da veruju u bilo šta
Da li je naše društvo ušlo u kolektivnu patologiju, kako se odbraniti od negativnosti kojima smo zasuti sa svih strana, da li društvena agresija može da se prenese i na ličnu i kako se zajednica od toga može izlečiti, razgovarali smo sa psihoanalitičarkom Tamarom Džamonjom Ignjatović, profesorkom i članicom inicijative ProGlas.
Već više od decenije srpsko društvo sistematski je zasipano govorom mržnje, netrpeljivošću prema političkim protivnicima i konstantnim neistinama i manipulacijama. Kakve posledice to ostavlja na mentalno zdravlje pojedinaca?
Bez namere da „patologiziramo“ naše društvo, možemo se zapitati kako je u postojećim okolnostima moguće ostvarivati pozitivne potencijale, kada se životni uspeh definiše kroz demonstraciju sile, moć manipulacije, materijalni prestiž, nasilnu komunikaciju.
Kada govorimo o mentalnom zdravlju, pre toga je važno da naglasimo da mentalno zdravlje nije definisano kao odsustvo mentalnih poremećaja, već kao ostvareni pozitivni potencijali osobe, sposobnost da produktivno radi i doprinosi svojoj zajednici, kao i da se uspešno nosi sa svakodnevnim stresom. Dakle, bez namere da „patologiziramo“ naše društvo, možemo se zapitati kako je u postojećim okolnostima moguće ostvarivati pozitivne potencijale, kada se životni uspeh definiše kroz demonstraciju sile, moć manipulacije, materijalni prestiž, nasilnu komunikaciju…Ako se obrazovanje i kvalifikovani rad ne vrednuju, već partijska knjižica i kupljene diplome, onda nema govora o produktivnom radu. Kako doprinositi zajednici, ako su sve moralne i humane vrednosti zajedništva, solidarnosti, empatije obezvređene, a lični interes se postavlja kao vrhovna vrednost. Jasno je…
