Vožnje i vozikanja

Svako ko danas „nešto važno“ radi za državu, odmah očekuje službena
kola i vozača. Najveći broj njih to i – dobije. Niko ne zna koliko
vozila tačno imaju na raspolaganju budžetski korisnici, ni da li se ona
racionalno koriste. Nezvanično, ima ih čak 30.000, još jedan rekord u
Evropi. Koliko poreske obveznike iz budžeta košta gorivo, održavanje i
ostali troškovi za ta silna vozila, ni to se ne zna

Da li ministar treba da plati kaznu što je službenim automobilom
putovao privatnim poslom? Zašto su svakodnevna službena putovanja jednog
funkcionera na relaciji Novi Sad-Beograd državu koštala mnogo više nego
da je iznajmio najluksuzniji stan u glavnom gradu? Čiji vozači u kasnim
satima čekaju ispred hotela i restorana? Na ova pitanja građani Srbije
verovatno nikad neće dobiti odgovore, ali će posle revizije
svrsishodnosti korišćenja državnog voznog parka, koju radi Državna
revizorska institucija (DRI),  mnogo šta biti jasnije, od toga koliko
službenih automobila imaju republičke službe, do cene po kojoj se o
trošku države voze ministri i njihovi saradnici i da li se neko
„ugradio“ u tu cenu.

Revizija koja bi utvrdila da li se novac poreskih obveznika koristi na
pravi način i ulaže u ono što je najneophodnije, do sada u Srbiji nije
rađena. DRI je odlučila da predmet prve takve revizije bude gazdovanje
voznim parkom direktnih budžetskih korisnika – vlade, vladinih
kancelarija i službi, ministarstava, organizacija, uprava i direkcija u
okviru ministarstava,  jer ne postoji precizna evidencija službenih
automobila i troškova njihove upotrebe. Još ne može da se radi kontrola i
voznog parka lokalnih samouprava i javnih preduzeća, jer DRI za to nema
ni ljude ni novac.