Rusija pokazuje želju da bude nešto više od regionalne sile. Kina počinje da razmatra projekciju, pored ekonomske, i svoje vojne moći na globalnom nivou. Turska sve više prati Erdoganov sultanski san. Islamska država – Kalifat predstavlja anahronizam koji je izronio iz haosa Bliskog istoka. Istovremeno, Evropa oličena u Evropskoj uniji trpi potrese i zajedno sa SAD čini se da prelazi u defanzivu pred izazovima globalnih izazivača
U godinama kada se slavi stogodišnjica Velikog rata koji je promenio lice sveta na početku savremenog doba, svedočimo jednom zanimljivom fenomenu. Prvi svetski rat, Veliki rat, završio se krahom četiri velika carstva. Vek kasnije sve ukazuje na to da se vrema carstava, imperija, ponovo vraća. Replicirajući Fukujami – istorija uzvraća udarac. Povratak Rusije, jačanje Kine, rast Turske, pojava Islamske države – sve ovo nam ukazuje da se korak po korak vraća imperijalno razmišljanje u međunarodne odnose.
Poslednjih nekoliko godina Rusija svojim ponašanjem u međunarodnim odnosima pokazuje želju da bude nešto više od regionalne sile. Kina počinje da razmatra projekciju, pored ekonomske, i svoje vojne moći na širem, globalnom nivou. Turska sve više prati Erdoganov sultanski san. Islamska država – Kalifat predstavlja anahronizam koji je na iznenađenje svih izronio iz haosa Bliskog istoka. Istovremeno, Evropa oličena u Evropskoj uniji trpi potrese i zajedno sa SAD čini se da prelazi u defanzivu pred izazovima globalnih izazivača. U narednih nekoliko slika pokušaćemo da oslikamo stanje u svetu danas i da dokučimo odgovor na pitanje – da li ćemo godišnjicu kraja Velikog rata dočekati u novim rovovima?
Povratak Rusije
Većina analitičara smatra da je jačanje Rusije započelo dolaskom Vladimira Putina na vlast. I zaista Rusija je počela da jača kako ekonomski, tako i vojno, od početka 21. veka. Ali tek u poslednjih nekoliko godina može da se govori o Rusiji kao akteru koji postaje sve više subjekt međunarodne bezbednosti. Od ostvarene dominacije na Kavkazu, razbijanjem gruzijskih snova o ujedinjenju, preko vraćanja Krima i podrške ruskim pobunjenicima u Ukrajini, pa do intervencije u Siriji, Rusija pokazuje ne samo da može da učestvuje u sukobu, već da može da natera druge aktere da opet posle nekoliko decenija uvaže njene interese. Podrška političkim snagama koji su Ukrajinu želeli da skrenu sa puta u EU i NATO izazvali su reakciju zapadnih sila koja je odvela Ukrajinu u građanski rat.
U tom ratu čini se da trenutno nema pobednika, ali i da je Rusija najbliža uspehu. Ukrajina je sve dalja od evroatlantskih integracija, država je u ekonomskom haosu i podeljena, dok klizi ka federalizaciji koja će da legitimiše ruske interese u unutrašnjoj politici. I na kraju, povratak Krima. Strateški ključna tačka ruske projekcije moći na crnomorski basen sada je mnogo daleko od mogućnosti da se uzme Rusiji. Ovaj potez, legalan ili ne, ostavimo pravnicima da procene, sigurno će i u narednim godinama da stvara glavobolje kako turskim, tako i ostalim NATO stratezima, istovremeno dajući Rusiji značajne mogućnosti da bude uspešan bezbednosni akter i u Evropi i na Bliskom istoku.
Ipak, intervencija Rusije u Siriji je najjači argument za tvrdnju da se slovenska imperija vraća u istoriju. Po prvi put nakon nekoliko decenija jedna država van država Zapada sprovela je intervenciju van svojih granica u cilju zaštite svojih geostrateških interesa. A Sirija sa ruskim bazama jeste takav interes. Kao što Krim sa svojim položajem garantuje Rusiji nadmoć na Crnom moru, tako i baze u Siriji garantuju Rusiji prisustvo u istočnom Sredozemlju koje nije zanemarljivo. Ruska intervencija, koja je elegantno okončana bar u najvećoj meri, ne samo da je ojačala vladavinu Asada, već je i razbila većinu njegovih neprijatelja istovremeno nanevši prve ozbiljne poraze Kalifatu.
Jednim udarcem Rusija je povratila svoje mesto aktera na Bliskom istoku, ojačala pozicije svog igrača Asada, nanela štetu Islamskoj državi, istovremeno pokazavši da se ostali neprijatelji Kalifata samo rečima bore, ali ne i na terenu. Rusija je zauzela svoju poziciju i sada treba očekivati odgovor geopolitičkih konkurenata. Turska je već počela da odgovara, a (ne)očekivano postavljanje prvih instalacija raketnog štita SAD u Bugarskoj i Rumuniji, te jačanje vojnih efektiva NATO na istoku Evrope ukazuje na prihvatanje ruskog izazova. „Velika igra“ je ponovo počela.
Nastavak teksta možete pročitati u tridesetprvom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
