Zakonska regulativa postoji, ali se često menja ili se najavljuju promene. Strani investitori bi želeli da imaju stabilan i predvidiv proces poslovanja, jer bez toga nisu u stanju da planiraju ili čak ni da se odluče da dođu na naše tržište, kaže za Novu ekonomiju Goran Obvradović, predsednik Kanadsko srpskog poslovnog udruženja CANSEE
U maju ove godine na snagu je stupio Sporazum o podsticaju i zaštiti investicija između Kanade i Srbije. Šta će to značiti za međusobnu saradnju?
Kanada kao jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu često želi da ima globalno prisustvo u svetskoj ekonomiji. Mi nismo prva zemlja sa kojom je Kanada potpisala sporazum koji promoviše, ali i štiti, ne samo kanadske investicije, već i investicije iz Srbije u Kanadi. Ovim sporazumom Kanada stavlja Srbiju u ravnopravan položaj sa ostalim zemljama kojim se definišu pravni okviri i regulativa kojom se štite investicije.
To neće samo po sebi automatski da dovede do povećanja investicija, ali rezultate tog sporazuma treba posmatrati u širem smislu. To je samo jedan od dodatnih sporazuma potpisanih u poslednje dve godine. Tu su i sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja imovine i profita i sporazum o vazdušnom saobraćaju. To je pravni okvir koji je neophodan da kanadske investitore dovede u ravnopravan položaj sa svim ostalim investitorima i da poslovna klima postane transparetna, da kanadske kompanije nemaju bojazan da će usled nestabilne političke situacije doći do propadanja investicija, ili da neće biti pravno zaštićene.
Da li je kanadskim investitorima u Srbiji potrebna zaštita?
Ja nemam nikakve bojazni da su kanadske firme zaštićene manje od drugih. Mi smo sada u stabilnijoj fazi poslovanja u Srbiji.
Sa kakvim problemima u poslovanju se suočavaju strane, pa i kanadske kompanije u Srbiji?
Zakonska regulativa postoji, ali se često menja, ili se najavljuju promene. Strani investitori bi želeli da imaju stabilan i predvidiv proces poslovanja, jer bez toga nisu u stanju da planiraju ili čak ni da se odluče da dođu na naše tržište. Te stalne promene ili najave promena dovode investitore u situaciju da čekaju sa ulaganjem. Neki krenu u rizik i ulože, ali neki i odustanu. Ipak, regulativa nije najveći problem, jer ima niz primera koji to pokazuju. Radi se o stavljanju Srbije na mapu kanadskih kompanija. Radi se o tome kako da brendiramo Srbiju kao potrencijalno tržište sa ulaganje. Naravno, to ne treba da bude samo prosta investicija, već da se komtinuirano ulaže. U Kanadi je jednostavno poslovati, lako je imati kompaniju, znate šta vas očekuje i možete da mislite samo o poslu. U Srbiji je potrebno d se stvari pojednostave. Teško je planirati budžet kompanije koji se pravi na početku fiskalne godine, ako se u junu pojavi neka nova dažbina.
Važno je da firme koje već posluju ovde prošire glas kod svojih partnera.
Takođe, na primer Magna u Odžacima ima problem sa manjkom ljudi. Već duže vreme imaju otvorena radna mesta, ali da bi neko radio u Odžacima mora ili da živi tu, ili da dođe iz Novog Sada. Tu se javlja problem infrastrukture, jer ćete vrlo brzo doći do Novog Sada, ali ćete do Odžaka, koji su na 30 kilometara, putovati jako dugo. Mislim da je krajnje vreme da se na infrastrukturi nešto uradi. Do tada će mnoga mesta koja nisu Niš, Novi Sad, Beograd imati problem sa ulaganjima.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
