Zašto izvozite trupce, umesto da napravite stolice

Prošle godine je iz Srbije izvezeno 145.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra. Da je ova količina drveta iskorišćena za proizvodnju stolica, imali biste pet miliona stolica za izvoz, čija bi vrednost bila 265 miliona evra, skoro šest puta više nego ono što je zarađeno izvozom poluproizvoda. Usput bi u procesu obrade drveta moglo biti zaposleno 5.000 ljudi. Ironija je da se svakom komadu drveta izvezenom iz Srbije vrednost dodaje u zemljama sa radnom snagom skupljom nego u Srbiji

Angažovan na projektu USAID-a održivog lokalnog razvoja kao stručnjak za proizvodnju nameštaja, Džef Baron je došao u Srbiju pre tri godine. Nakon što je projekat završen, Baron je na poziv Beogradskog sajma došao da im pomogne oko organizacije Sajma nameštaja.

„Ovde sam besplatno, pošto je projekat završen, a zvali su me sa Sajma da im pomognem. Došao sam zato što hoću da napravimo ovde nešto dobro”, kaže Baron za „Novu ekonomiju“.

Upravo je završen Sajam nameštaja u Beogradu. Kako vam izgleda ponuda? Da li se vidi napredak u poslednje tri godine od kada ste bili na projektu održivog lokalnog razvoja?

Vidim napredak i zreliju ponudu proizvođača nameštaja. Poslednjih 50 godina proizvođači nameštaja dolaze na sajam sa ponudom namenjenom krajnjim kupcima iz Beograda. Domaći kupci štede nekoliko meseci, ne kupuju ništa u kući i onda sačekaju sajam, veliku ponudu, velike popuste i potroše novac. Tokom više od 50 godina to je bilo ekonomski opravdano i za proizvođače i za kupce i za sam Sajam. Ali takav događaj ne pomaže mnogo dugoročnom razvoju industrije, što je i bio fokus ovog projekta. Zato smo dodali i deo namenjen poslovnim kupcima.

Kako ste to uradili?

Malo smo promenili prezentaciju proizvoda. Proizvođači su donosili samo proizvode koje mogu prodati u Beogradu. Ako želite da prodate u Nemačkoj, onda proizvod treba da bude malo drugačiji. Poređenja radi, ako automobile hoćete da prodate u Engleskoj, morate da promenite stranu volanu. Radi se o istom vozilu, samo sa tim različitim detaljem. Tako je i sa nameštajem. U drugim zemljama su različiti ukusi, traže se različite boje, veličine, materijali. Na primer, neke materijale koji se prodaju ovde, neće pustiti preko granice u EU.

Kada smo razgovarali sa proizvođačima o privlačenju stranih kupaca na Sajam, imali smo problem da li praviti proizvod za koji mislimo da će se svideti kupcima, možda nauštrb proizvodnje za domaće kupce ili sačekati da dođu strani kupci, a da možda nemamo proizvod koji će se njima svideti. Ovde se video napredak, mada je i dalje na Sajmu bilo dosta proizvoda koji se po mom mišljenju ne mogu izvesti. Ipak, sve je više proizvođača koji razmišljaju o izvozu, koji komuniciraju sa stranim kupcima. Na primer, na Sajmu strani kupac može da se suoči sa problemom da na štandu ne može da nađe čoveka koji govori engleski. 

Na svim tim detaljima smo radili u okviru projekta održivog lokalnog razvoja kako bismo vratili Srbiju na svetsku mapu proizvođača nameštaja, ali bez narušavanja onog dela okrenutog domaćim kupcima, jer bez toga nema sajma.

Da li su se stranci pojavili na Sajmu?

Sajam se drugu godinu zaredom reklamirao u specijalizovanim inostranim časopisima o nameštaju namenjenim kompanijama potencijalnim kupcima. Čitaoci tih magazina su pozvani da se registruju na internet-portalu napravljenom za tu svrhu i sada imamo spisak svih koji su se registrovali, ali i spisak svih koji su skenirali svoju kartu koju su mogli da skinu na tom portalu. I mogu reći da je većina registrovanih i došla na Sajam. Za sledeću godinu imam ideju i kako da registrujemo sve one kupce koji su došli i kupili kartu, o kojima sada ne znamo ništa.

Koja tržišta ste ciljali tim reklamama?

Moram da napomenem da je pre 40 godina Jugoslavija bila najveći izvoznik nameštaja u SAD. Ja sam u to vreme počinjao u ovoj industriji i sećam se da se pričalo kako će Jugoslavija uništiti našu industriju nameštaja. Logično je postaviti pitanje zašto ne obnoviti taj izvoz u Ameriku. Makroekonomija mi govori da bi danas ciljno tržište trebalo da bude EU zbog odnosa dolara i evra, zbog udaljenosti tržišta itd. EU zemlje danas kupuju u Kini, a vi ste na par sati leta avionom, skoro da mogu za dan da dođu i da se vrate. Kupci iz EU po celoj Evropi traže zamenu za Kinu. Ono što je značajno za ovaj sajam jeste to što nema nijednog sličnog sajma u regionu. Ako biste ovde doveli najbolje izlagače iz BiH, Hrvatske, Rumunije, onda bi došli i kupci, pa bi i srpski proizvođači mogli naći kupce.