Zašto je država nezainteresovana

Komisija za hartije od vrednosti bi uskoro mogla da postane još jedan od budžetskih korisnika, ali to Vladu Srbije nimalo ne brine. Ta nezavisna institucija knjiži gubitke i ako se na tržištu kapitala ne dese neke krupnije kupovine, za dva ili tri meseca neće imati novca ni za isplatu plata zaposlenima, pa će morati za traži pomoć državne kase. Otuda je nelogično što vlast, pre svega Ministarstvo finansija, ne pokazuje nikakvo interesovanje da proveri kako se troše pare u Komisiji i zašto je sve više zaposlenih u toj instituciji koji pišu prijave za mobing i češće su na bolovanju nego na radnom mestu.

Problemi u Komisiji za HOV,  čiji je predsednik Zoran Ćirović, izašli su na videlo u junu ove godine, kada Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije nije prihvatio Godišnji izveštaj Komisije koji sadrži Izveštaj o poslovanju u 2013. godini, Finansijski izveštaj za 2013. godinu i Izveštaj ovlašćenog revizora IEF iz Beograda. Tad je bilo jasno da cifre navedene u tim izveštajima ukazuju na nedomaćinsko, pa čak i bahato ponašanje državnih službenika i to u vreme kad su usvajane oštre mere štednje u javnom sektoru, zbog velikog manjka u državnoj kasi.

Odbor za finansije je nadležan za kontrolu rada Komisije i prethodnih godina nije se mnogo bavio njenim finansijama, pogotovo kad je bilo aktivno tržište kapitala i kad je novca u kasi Komisije bilo za presipanje. Plate članova Komisije su među najvećim u državi, pa su se stranke na vlasti jagmile koga će kandidovati na tu poziciju. U Komisiji je zaposleno oko 40 ljudi, čija je prosečna plata 170.000 dinara, dok  je plata predsednika Komisije oko 340.000 dinara. Poslednji saziv Komisije izabran je jula 2011. godine, u vreme vlade Mirka Cvetkovića,  ali je od pet izabranih članova jedan odmah dao ostavku, tako da od tada Komisija, koja odlučuje većinom glasova, ima četiri člana.

Izveštaji dostavljeni skupštinskom odboru su pokazali da je Komisija u 2013. godini imala gubitak od 116,2 miliona dinara, jer je zaradila samo 55 miliona, a potrošila više od 171 milion dinara i da je manjak do sredine 2014. godine premašio 50 miliona dinara. Nezavidnom stanju na računu Komisije dobrim delom je doprineo njen predsednik Ćirović, koji je godišnje i po 80 dana provodio na službenim putovanjima i to ne samo po svetskim metropolama, već i na egzotičnim ostrvima poput Dominikane i Mauricijusa. Zbog njegovog odsustva je najveći broj sednica Komisije održavan telefonski, a kad je bio na radnom mestu u prostorijama Komisije često se, kako tvrde ljudi koji imaju duži staž u toj instituciji, čuo plač zaposlenih i treskanje vratima. Uz to je, kako su zaposleni navodili u pritužbama dostavljenim Skupštini Srbije, pravio nove sistematizacije radnih mesta kako bi na najplaćenija mesta zapošljavao svoje ljude bez ikakvog iskustva u poslovima kojima se bavi Komisija. Ćirović bi možda i više trošio da nije imao nesreću da je poslednjih godina tržište kapitala u Srbiji zamrlo, što zbog globalne ekonomske krize, što zbog toga što su završene privatizacije i preuzimanja udela u skoro svim boljim kompanijama.

Članovi Odbora za finansije i iz vlasti i iz opozicije žestoko su kritikovali Ćirovića zbog trošenja novca na putovanja i zbog toga što nije smanjio plate zaposlenima u Komisiji u vreme kad je zakonom bilo propisano umanjenje zarada za sve zaposlene u državnim institucijama. Ćirović je naknadno pristao da primeni tu meru, ali izveštaj u kome je to predvideo još nije usvojen u Skupštini. Odbor je zatim, na sednici održanoj sredinom oktobra, na dnevni red stavio smenu Ćirovića, ali je iznenada predsednik Odbora Veroljub Arsić odložio tu raspravu, sa obrazloženjem da je nastala nova situacija jer su dva člana Komsiije, Milko Štimac i Zorica Krnjević Mišković, dali ostavke iz ličnih razloga.

Nastavak teksta možete pročitati u šesnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“