Zašto nameštaj za škole ne bi izrađivali lokalni proizvođači

Ako bi se ovogodišnji Sajam nameštaja mogao opisati pesmom, to je bez dileme pesma Video killed the radio star. Tehnološka revolucija ne prašta nikome i moramo se navići da je vreme tradicionalnih sajmova iza nas, jer veliki domaći proizvođači mogli su se prebrojati na prste jedne ruke.

I ti koji su bili, imali su svoj prostor izvan glavne Hale 1 Beogradskog sajma. Ona je bila rezervisana za strane (uglavnom turske) proizvođače. Nije zgoreg pomenuti da se ova okolnost dešava u vreme nezabeležene ekspanzije stanogradnje, što je svojevrstan paradoks.

Međutim, ne treba žaliti. U nedostatku velikih, na sajmu su prostor dobili mali domaći proizvođači. Ti mali proizvođači nameštaja, sa naše tačke gledišta, imaju ogroman potencijal jer su kreativniji i inovativniji od velikih. Iako se radi o proizvodnjama jedva većim od kućne radionice čiji proizvodi nisu jeftini, oni izvoze na razvijena tržišta, pre svega tržište Evropske unije. Pored nameštaja, treba pomenuti i drvene igračke edukativnog karaktera, koje postaju sve popularnije jer razvijaju finu motoriku kod dece.

Ono što malim proizvođačima nedostaje jeste organizacija i brendiranje. I to nije ništa novo. Nažalost, kada kažemo da javni sektor ne pridaje dovoljno pažnje ovom potencijalu, ni to nije ništa novo. Mali proizvođači moraju da se udružuju i zato je Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika“ iz Zlatiborskog okruga pokrenula inicijativu za osnivanje klastera inovativne drvoprerade. Analizirajući klastere i udruženja koji postoje ili su postojali, zaključili smo da je do sada uglavnom izostajalo uključivanje civilnog sektora u takve organizacije.

Priroda organizacija civilnog društva (OCD) je takva da moraju stalno strateški da razmišljaju i budu na izvoru informacija ako žele da iznesu agendu koju zastupaju. Upravo je strateški pristup i traganje za izvorima finansiranja ono što malim preduzetnicima nedostaje, jer nemaju vremena da se time bave. Javni sektor po svom karakteru nije takav da bi ovo mogao izneti umesto njih, ali OCD u tesnoj saradnji sa razvojnim agencijama mogu da popune ovaj prostor i budu ta slagalica koja je do sada falila.

Postavlja se pitanje zašto bi OCD radile na osnaživanju privatnog sektora i nečije firme kad je njihova svrha da se bave društvenim dobrom? Odgovor leži u brojevima. Iz dostupnih izvora o izvozu rezane građe lišćara iz Srbije vidi se da je taj izvoz na nivou od oko 50 miliona evra godišnje. Kada bi ojačala domaća drvoprerada koja pravi finalne proizvode (nameštaj) i napravila od te rezane građe na primer samo stolice, bila bi ostvarena vrednost u izvozu od oko 250-300 miliona evra godišnje.

Kada bi te stolice bile zaista napravljene, to bi značilo mnogo novih radnih mesta i veću naplatu javnih prihoda (poreza i doprinosa) u čitavom lancu proizvodnje. Zato OCD treba da se više uključe u saradnju sa privredom, jer je razvoj privrede društveno dobro bez koga nema novaca za nove socijalne usluge.

Zato je projekat Aktivni građani: bolje društvo, koji realizuje Beogradska otvorena škola u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbija uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj, došao u pravom trenutku za naše male drvoprerađivače.

Za početak, zašto nameštaj za škole ne bi izrađivali lokalni proizvođači?

Poslednjih godina masovno se škole sređuju kroz eksterna angažovanja. Na stotinama škola je urađena energetska sanacija. Zašto sledeći korak ne bi bio da se one opreme iz domaćih radionica? Naše škole mogu da postanu izložbeni saloni inovativnih domaćih proizvođača i dizajnera. Možda je teško da stvorimo svetski brend u nameštaju za enterijere, ali zašto ne bismo stvorili svetski brend u nameštaju za opremanje škola?