Žele devize, nude rupe

Poziv srpskog premijera Aleksandra Vučića da građani koji mogu da se časte letovanjem bar deo novca ostave u Srbiji došao je usred sezone i svakako neće dati spektakularne rezultate, ali bi bar mogao da bude prekretnica u odnosu države prema turizmu kao profitabilnoj privrednoj grani. Možda je već kasno i za osmišljavanje uspešnije zimske sezone, ali nije kasno da se krene dalje od apela na savest domaćih turista i da se turistički potencijali i kapaciteti prepuste onima koji znaju kako da unovče ono što je priroda podarila Srbiji, a da pritom i država zaradi. Biznismen Miodrag Kostić je očigledno tu šansu prepoznao na Kopaoniku, a većina drugih srpskih planina i banja je poluprazna, jer ili nema smeštajnih kapaciteta kakve traže turisti ili se, tamo gde ih ima, njima loše gazduje.

Srbija bi imala šta da ponudi turistima i zimi i leti, jer ima očuvane prirodne resurse za različite vidove turizma, ali samo kad bi postojala dobra putna i ugostiteljska infrastruktura, kad bi reke i jezera bili očišćeni i pristupačni za rekreaciju, hoteli u banjama obnovljeni i modernizovani, a etno-sredine bile bolje promovisane i kad bi pružale usluge kakve traže strani turisti. Većini manjih turističkih sredina nedostaju putna signalizacija, putni prilazi, ali i parkinzi, kampovi, staze zdravlja. Mnoga mesta nemaju ni dovoljno ugostiteljskih objekata, a meštani koji se bave seoskim turizmom nisu dovoljno obučeni za obavljanje te delatnosti.

 

Da bi se to sve izmenilo potrebno je mnogo rada, a još više novca, za šta u Vladi nije bilo ni želje ni mogućnosti, izuzimajući ulaganja u skijaške centre. Previše sporo se turizam prepušta privatnoj inicijativi, koja je u toj privrednoj grani i te kako poželjna. To se najbolje vidi iz podatka da još nijedna od 14 državnih banja nije dobila privatnog vlasnika. Da nema skijaških centara, pre svega Kopaonika, nekoliko većih banja, Egzita, Bir festa, Festivala trube u Guči, i naravno Beograda sa noćnim životom, Srbija bi bila jedva vidljiva na svetskoj turističkoj mapi.

 

U turizmu i ugostiteljstvu, zahvaljujući stalnom rastu broja turističkih putovanja posle 2010. godine, godišnje se obrne šest odsto svetskog uvoza i izvoza robe i usluga, a poslednjih godina beleži se rast od pet procenata. Turizam je na petom mestu po prometu na globalnom nivou, posle naftne i hemijske industrije, poljoprivrede i automobilske industrije. U Srbiji su ukupni prihodi od turizma od 2,5 do tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je trostruko manje od proseka u Evropskoj uniji, a i po broju noćenja stranih turista Srbija je na dnu lestvice – godišnji prosek je oko dva miliona, dok je u Mađarskoj 11,4  miliona, u Slovačkoj četiri miliona, a prosek u zemljama EU je 33,9 miliona, što je 18 puta više. 

Prosečan boravak stranih turista u Srbiji je dva i po dana, a manje od četiri odsto od ukupno oko hiljadu registrovanih turističkih agencija bavi se dovođenjem stranih gostiju u Srbiju. Prošle godine u Srbiji je bilo 2,2 miliona turista, od kojih 42 odsto iz inostranstva. Ukupni prihodi od turizma, sa povezanim delatnostima kao što su poljoprivreda, trgovina, telekomunikacije, iznosili su oko 2,5 milijardi dolara godišnje, što retko koja privredna grana može da ostvari, ali bi mogli da budu znatno veći da je „u funkciji“ sve što je turistima zanimljivo.

 

Po priznanju ministra trgovine, turizma i infrastrukture RasimaLjajića, Srbija je „društvo improvizacije, u svemu improvizujemo, u svemu smo ‘ad hok’, nigde nema sistema i zato sve šanse praktično propadaju“. U budžetu za ovu godinu je predviđeno svega 13 miliona evra za turizam, a ranije je bilo tri puta više. Ipak, plan njegovog ministarstva je da iduće godine prihodi od turizma sa ovogodišnjih milijardu budu povećani na 1,3 milijarde dolara, broj zaposlenih u turizmu sa 70.000 na 100.000 i broj noćenja sa 6,6 miliona (u proseku tri noćenja po turisti) na 10 miliona.