Zeleno, zeleniji – Lahti

Finska je država koja klimatske ciljeve koje postavlja Evropska unija ne uzima za ozbiljno jer većinu tih ciljeva planira da dostigne decenijama pre ostatka kontinenta. Zelena tranzicija se u toj nordijskoj zemlji primenjuje u svim sferama života. U jakoj konkurenciji ekološki najosvešćenijih lokalnih samouprava prednjači Lahti, grad koji je zbog svojih napora 2021. godine proglašen za Zelenu prestonicu Evrope

Lahti se nalazi stotinak kilometara severno od glavnog grada Helsinkija. Ima oko 120.000 stanovnika, a kroz svoju istoriju je bio poznat kao jedan od najvažnijih centara finske industrijske revolucije. Veći deo svoje skorašnje istorije je bio proizvođač u oblasti drvne industrije, ali i potrošačke elektronike, robe široke potrošnje koja se izvozila u Sovjetski Savez. Krah SSSR-a je značio i gubitak najvažnijeg tržišta, ekonomsku depresiju čije posledice se i dalje osećaju.

Naime, stopa nezaposlenosti je i dalje visoka u poređenju sa npr. Skandinavijom, i iznosi oko 18 odsto.

Stanovnici Lahtija se ipak nisu predali. Postali su predvodnici zelene tranzicije i oživeli svoj grad. Grad se, kako naglašava gradonačelnik Peka Timonen, nikada nije odrekao svoje istorije industrijskog centra. U njemu i dalje posluje preko 11.000 preduzeća, najviše u prehrambenoj industriji.

„Znali smo da moramo sve da promenimo. Počelo je od jezera u centru grada, koje je predstavljalo napuštenu industrijsku zonu i koje je donedavno, iskreni da budemo, čak i smrdelo. Sada jedemo ribu odatle, koju i izvozimo. Napuštenu fabriku smo pretvorili u koncertnu halu za naš simfonijski orkestar, koji je prvi klimatski neutralni orkestar na svetu. Dom smo i prvog ekološki neutralnog sportskog društva na svetu. Umetnici i sportisti kada putuju na svetske turneje prvo izračunaju koliko će njihova turneja naštetiti klimi, pa posade drveće koje će tako nastale gasove staklene bašte anulirati. Hokejaši se samoorganizuju, uplaćaju u zelene fondove, više njih se vozi jednim automobilom na trening. A građani će ekološke poruke pre usvojiti od hokejaša nego od bilo kog gradonačelnika“, navodi Timonen.

Lahti, kao i mnogi drugi finski gradovi, nema izdvojenu ekološku politiku ili birokrate koji se ovim problemom posebno bave. Svi gradski programi imaju „zelenu“ komponentu

Površine pod zaštitom grad je učetvorostručio od 2000. godine, a na sadašnji kvalitet vode su u ovom gradu naročito ponosni.

„Najveće i najbolje britanske i američke destilerije viskija to ne govore, ali veliki broj njih upravo ovde obavlja fermentaciju slada, jer zbog kvaliteta lokalnih sastojaka nemaju bolje mesto na svetu za svoje poslovanje“, dodaje gradonačelnik.

Zbog ambicioznih klimatskih ciljeva, grad je bio proglašen i za najodrživiji grad na planeti, a po većini ekoloških kriterijuma nema „parnjaka“ i među znatno većim gradovima.

„Mi uvek kažemo da smo to postigli ne zbog ambicioznih ciljeva, već zbog delanja. Smanjenje od 70 odsto emisije štetnih gasova ćemo dostići 2025. godine. Finski nacionalni cilj za njihovo neutralisanje je 2035. godine, dok ostatak EU planira da to postigne 2050. godine. U međuvremenu, i grad i stepen industrijske proizvodnje su narasli, kompanije koje dođu kod nas lakše postižu svoje klimatske ciljeve, zbog čega dolazi sve više investicija. Ubrzavanje zelene tranzicije i njima odgovara, zbog aktuelne situacije sa cenom energenata. Nije cilj da samo prolepšamo našu prirodu, već i da svima napunimo novčanike“, kazao je Timonen.

Pošto u Finskoj lokalne samouprave uglavnom imaju svoje elektrane i upravljanje otpadom je okrenuto u tom pravcu. Kompanija koja proizvodi struju za Lahti i još nekoliko okolnih opština je u potpunosti izbacila ugalj iz proizvodnje, a 58 odsto smeća se sagoreva kao energent, nakon tretiranja. Manje od jedan odsto komunalnog otpada završava na deponiji.

Ono što je zanimljivo jeste da Lahti, kao i mnogi drugi finski gradovi, nema izdvojenu ekološku politiku ili birokrate koji se ovim problemom posebno bave.

„Svi gradski programi imaju ’zelenu’ komponentu. Ekološke politike ne moraju da podrazumevaju samo sadnju drveća po krovovima ili uvođenje čudnih električnih vozila u gradski saobraćaj. Da se opet poslužim hokejaškom metaforom, najbolji sportista u istoriji Vejn Grecki, kada su ga pitali kako postiže toliko golova i da li je to zato što se uvek nalazi tamo gde je pak, rekao je ’ne’. Cilj je da budete tamo gde će se pak tek nalaziti. To želi i Lahti. Da budemo tamo gde će drugi gradovi doći tek za pet do deset godina“, kaže gradonačelnik.

Prilikom poseti gradskoj deponiji, vidimo da se vrši separacija preko 40 vrsta otpada. Stari nameštaj ide na jednu gomilu, lišće na drugu, plastika i ulja se odvajaju u više kategorija. Građani sami besplatno mogu da donesu bilo koju vrstu otpada, jedino što im se naplaćuje je zbrinjavanje mešanog otpada.

Kompanije koje dođu kod nas lakše postižu svoje klimatske ciljeve, zbog čega dolazi sve više investicija. Ubrzavanje zelene tranzicije i njima odgovara, zbog aktuelne situacije sa cenom energenata

„Da nismo sistem učinili besplatnim i mi bismo kauče i fotelje nalazili po šumama i jezerima, isto kao i vi“, ocenjuje glavni inženjer kompanije na opasku da građani u Srbiji nameštaj koji preostane nakon renoviranja „zbrinjavaju“ često pored puta i na divljim deponijama.

Oko reciklažnog centra koji je osnovalo osam okolnih opština, u međuvremenu je nastao poseban industrijski mini-centar u kom su privatne kompanije koje odmah uzimaju tretirani otpad i od njega prave novu plastiku, asfalt za puteve, kompost za bašte. I bivša gradska deponija je upotrebljena.

„Stalno nabacujemo novu zemlju na staru deponiju, pod takvim pritiskom nastaje metan koji onda prodajemo našoj elektrani. Očekujemo da ćemo od starog smeća prihodovati još barem deceniju“, navode inženjeri.

Novinari su, na kraju jednodnevne posete gradu, obišli i fabriku jednog finskog „jednoroga“, kompanije Kempower. Ova podružnica preduzeća Kemppi je nezavisna od 2017. godine, kada su počeli da nude svoje punjače za električna vozila (EV). Zvanično su počeli sa radom godinu dana kasnije, a sada su firma vredna preko milijardu evra. Prihodi u prvoj polovini ove godine su im porasli za oko 270 odsto, u poređenju sa prvih šest meseci 2021. godine.

„Sada razmatramo prelazak u treću fabričku halu, iako smo se u sadašnju preselili lane. I ona nam je postala pretesna“, ponosno kaže izvršni direktor Kempower-a Tomi Ristimaki.

Prednost punjača za EV-ove koje ova kompanija nudi je u brzini. Vlasnici EV zbog toga ne moraju da tokom punjenja sate provode u ispijanju kafa ili prinudnom šopingu. Svoja rešenja ne brendiraju sami, već spoljašnost punjača prilagođavaju naručiocima, koji su obično lanci prodavnica, benzinske pumpe, šoping molovi. Njihova rešenja se nalaze i u Srbiji.

„Jednostavno je. Da bi EV postala norma, a ne luksuz, moramo da napravimo infrastrukturu koja će biti i brza i pouzdana. Ali i zgodna za korišćenje, da putem mobilne aplikacije pratite kako napreduje punjenje vašeg automobila u realnom vremenu“, zaključuje Ristimaiki.