Žena na čelu firme je skoro pa čudo

I danas mislim da je način na koji smo krenule u posao, majka i kćerka oslonjene jedna na drugu, bila velika sreća: porodica, poverenje, podrška, posvećenost – sve na jednom mestu. Koliko je to važno za uspeh, čovek postane svestan mnogo kasnije. Nisam u to vreme razmišljala o kategorijama kao što su preduzetništvo, ili žensko preduzetništvo. Jednostavno, imala sam ideju, činila mi se realnom i krenula sam

Veština sa kojom je majka Biljane Jovanović, sagovornice „Nove ekonomije“, pravila haljine, ali i njena upornost da se u porodični posao uključi i njena ćerka, zaslužne su što Srbija danas ima modni brend i konfenkciju „Luna“. 

Kao inženjer organizacije rada, Biljana Jovanović iskoristila je svoja znanja, majčin talenat i zajedničku ljubav prema eleganciji i osnovala modnu kuću „Luna“, koja postoji već više od dve decenije. 

„I danas mislim da je način na koji smo krenule u posao, majka i kćerka oslonjene jedna na drugu, bila velika sreća: porodica, poverenje, podrška, posvećenost – sve na jednom mestu“, priseća se Biljana Jovanović.  „Koliko je to važno za uspeh, čovek postane svestan mnogo kasnije. Nisam u to vreme razmišljala o kategorijama kao što su preduzetništvo, ili žensko preduzetništvo. Jednostavno, imala sam ideju, činila mi se realnom i krenula sam. Da vas podsetim, „Luna“ je ne samo rezultat zajedničkog rada majke i ćerke, već firma koju su podigle žene, u kojoj rade žene i firma koja radi isključivo za žene. I tako je svih 25 godina. Nisam se nikada osvrtala na to šta drugi misle, niti mi je to bila kočnica. Bitno je ono u šta čovek sam veruje. 

Koje su najčešće predrasude sa kojim ste se kroz karijeru susretali?

I u 21.veku žena na čelu firme je skoro pa čudo. I to ne samo kod nas. Muškarci imaju neki svoj način poslovne komunikacije, prećutni, skoro genetski. Čim se pojavi žena u „njihovom“ okruženju, nešto se promeni. Ali sve je više žena u biznisu, sve više uspešnih žena. I promene su neminovne. Iz iskustva mogu da kažem da ima pomaka u odnosu na pre četvrt veka, ali ipak to ide sporo. Zato je i potrebno da nas je što više, da se udružujemo i da zajedno radimo na promeni svesti. 

Druga velika predrasuda je što većina ljudi u Srbiji smatra da je moda nešto što ovde ne postoji – uvek je sve „od preko“ bolje. To je potpuno pogrešno, ali uvreženo mišljenje. „Luna“ je uspela da, makar među klijentima kojima je okrenuta, promeni tu vizuru.

Srbija baš i nije prepoznatljiva po modnoj industriji. Vi ipak danas zapošljavate više od 180 ljudi, opet uglavnom žena. Čime ste izborili svoje mesto – cenom, kvalitetom tkanina, marketingom…?

Modna kuća „Luna“ ima više od 180 stalno zaposlenih, ali isto toliko spoljnih saradnika. Srbija nije mnogo poznata u svetskim modnim krugovima i to veoma otežava plasman na stranom tržištu: tamo nas niko ne očekuje, ne postoji kontinuitet i tradicija kvaliteta odavde. Sa druge strane, i modna industrija je sa razvojem tehnologije i društvenih mreža postala nesaglediva svetska pozornica na koju svako može da zakorači, a onda od mnogo faktora zavisi da li će i šta na njoj uraditi. Kvalitet je, neosporno, vrlo bitan, ali bez upornosti i rizika, uz obavezni faktor sreće, nema ni rezultata.  „Luna“ je zakoračila na tu pozornicu i sve smo prisutniji na njoj. Izvozimo više od 50 odsto svog asortimana –  u Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, Švedsku, Norvešku, Rusiju, a koračamo i dalje, ka novim tržištima. Kako smo uspeli? Upornim radom, kvalitetom, dobrim marketingom. Puno je faktora koji utiču na uspeh, ali mislim da je vernost viziji koju imamo od početka – presudan. 

Nastavak teksta možete pročitati u 34. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“