Znanje ispred zvanja
Nemanja Đorđević, programski direktor za obrazovanje, Inicijativa „Digitalna Srbija“
Poslovi budućnosti će biti transdisciplinarni, tehnologija postaje sastavni deo skoro svakog posla. Uskoro nećemo ni govoriti o IT industriji, već o različitim industrijama koje su digitalno transformisane. Mi kao zemlja od samo sedam miliona stanovnika nikada nećemo moći da se borimo kvantitetom, imajući u vidu činjenicu da se na globalnom nivou takmičimo sa jednom Indijom ili Kinom. Mi dakle moramo sa najboljim ljudima koje imamo, a koji ne žive samo u Srbiji, da napravimo jedinstvene inovacije, jer naša komparativna prednost mogu biti jedino znanje i kreativnost.
Nedavno su lansirana četiri interdisciplinarna studijska programa pod jedinstvenim nazivom Master 4.0, nastala kroz blisku saradnju državnih univerziteta i privrede, a u cilju povezivanja savremenih IT znanja sa poslovnim veštinama potrebnim za razvoj digitalnih proizvoda i usluga. O ovom programu i o izazovima sa kojima se suočava digitalna industrija u našoj zemlji razgovarali smo sa programskim direktorom za obrazovanje Inicijative „Digitalna Srbija“ Nemanjom Đorđevićem.
Naša čitalačka publika jeste upoznata sa radom „Digitalne Srbije“, ali nam recite kojim inicijativama ste se bavili u 2019. godini?
Pre svega bih rekao da se ponosimo svojim članstvom koje je i ove godine poraslo, jer nam upravo učešće i ekspertiza članova pomažu da kvalitetnije sagledamo koji programi i na koji način mogu brže da pomere celo društvo napred. Dogurali smo do 32 člana i oni ne dolaze samo iz IT industrije ⎯ tu su i banke, telekomi, habovi, tj. predstavnici celog digitalnog ekosistema kako smo ga definisali. Ove godine smo u tom smeru okupili sva tri mobilna operatera u Srbiji i tri najveća startap haba koji će nam u velikoj meri pomoći da bolje razumemo i razvijemo okruženje pogodno za napredak digitalne ekonomije. Jedna od važnijih stvari kojima se „Digitalna Srbija“ u tekućoj godini bavila jeste istraživanje domaćih startapa koje smo sproveli sa kompanijom Startup Genome iz San Franciska, čime smo uvrstili Srbiju na najrelevantniju mapu koja pokazuje ko je ko u svetu tehnološkog preduzetništva. Praktično, osigurali smo da kada investitori iz celog sveta pogledaju ovu mapu, od Berlina do Tel Aviva, mogu da vide samo Beograd i Novi Sad. Do sada smo mogli samo da slušamo anegdote o tome koji startapi postoje u Srbiji, a sada imamo podatke koji nam govore koliko ih ima, u čemu su dobri, a na čemu još treba da se radi. Ono šta je još važnije, saznali smo šta su nam prednosti, a šta nedostaci u ovoj globalnoj utakmici. Sada znamo tačno šta sve moramo da uradimo da bi ovaj segment nastavio da raste.
Šta ste utvrdili, koja grana digitalne industrije je u Srbiji najuspešnija kada govorimo o startapima?
Ispostavilo se da se u Srbiji izdvajaju startapi orijentisani na razvoj video-igara kao jedne od dve najveće snage celog ekosistema. Baš zato, u domenu našeg rada u oblasti obrazovanja, sledeće godine pokušaćemo da povežemo umetničke i tehničke fakultete kako bismo pomogli nastanak nove generacije digitalnih stručnjaka koji će znati kako se igra na svetskom gejming tržištu.
Koje su još aktivnosti, osim istraživanja?
Imali smo više inicijativa za izmenu zakonske regulative – jedna od najvećih je ona koja se tiče poreskih olakšica koje su sastavni deo Predloga zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o dobiti pravnih lica. U obrazovanju smo, posle dugog perioda bavljenja osnovnim i srednjim školama, započeli saradnju sa fakultetima, tako da smo uspostavili četiri Master 4.0 programa koji spajaju, kao nikad dosad, poslovna i IT znanja na čak tri univerziteta u Srbiji.
Nastavak teksta možete pročitati u 66. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
