Ako se shvati da je preduzetništvo mnogo širi pojam od otvaranja sopstvene firme i da podsticanje preduzetničkog duha znači buđenje inovativnosti, kreativnosti, inicijative i preuzimanje rizika, kao i sposobnost da se znanje i ideje sprovedu u praksi, jasno je da mladi u Srbiji koji izlaze iz obrazovnog sistema, koji ih tim veštinama ne uči, retko kad imaju hrabrosti i ambicije da krenu u osvajanje lokalnog, a kamoli svetskog tržišta. U tome im pomažu Britanski savet i Ambasada Velike Britanije
Kada su Milica Marković i Aleksandra Tomović, dve mlade i obrazovane devojke, odlučile prošle godine da započnu sopstveni posao, imale su direktan susret sa birokratskim preprekama i društvenim predrasudama u Srbiji. Komplikovan sistem za pokretanje posla šetao ih je od šaltera do šaltera, a pošto su mlade, a pritom i žene, ljudi ih nisu ozbiljno shvatali. Odlučne u tome da osnuju svoju školu engleskog jezika Savvy, na kraju su uspele da osvoje nagradu Britanskog saveta i dođu do finansijskih sredstava potrebnih da krenu u posao.
Nažalost, većina mladih ljudi koji imaju od 15 do 30 godina, a bez posla ih je po statistici blizu 50 odsto, ni ne usuđuje se da krene u avanturu pokretanja posla u Srbiji. Najveći deo njih priželjkuje mesto u javnom sektoru, a na privatni posao gleda se kao na poslednju opciju. Srbija se, prema indeksu Svetske banke Doing business u 2015. godini po uslovima poslovanja našla na 91. mestu od 189 zemalja. U regionu je lošije rangirana samo Bosna i Hercegovina koja je na 107. mestu, dok su ostale zemlje mnogo bolje pozicionirane – Kosovo (75), Albanija (66), Hrvatska (65), Slovenija (51), Makedonija (30).
Loši uslovi poslovanja, birokratske i pravne barijere, kao i teško dostupni i skupi krediti za preduzetnike osnovna su ograničenja za razvoj preduzetnišva kod mladih. Pored toga, iako počinju polako da se otvaraju, nedostaju biznis inkubatori za mlade preduzetnike, ali i investitori koji su spremni da ulože u dobru ideju, poznati kao poslovni anđeli koji su zaslužni za proboj mnogih startap IT kompanija u Americi. Ne čudi onda što u Srbiji gotovo da ne može da se govori o postojanju preduzetničkog duha kod mladih, a mnogi koren problema vide u obrazovnom sistemu koji mlade priprema da dobiju posao, a ne da ga osmisle i započnu. Najveće kritike obrazovnog sistema u tom pogledu odnose se na to da mladi iz njega izlaze bez praktičnih znanja i veština potrebnih za snalaženje u poslovnom okruženju.
Zoja Kukić iz kompanije Startit iz Beograda koja od 2010. godine i pomaže mladim preduzetnicima u IT industriji da pokrenu, ali i razviju biznis, smatra da je u Srbiji neophodno što više podsticati preduzetništvo, ohrabrivati mlade ljude da se otisnu i započnu neku svoju priču i da je u tom pogledu neophodno mnogo više ulagati u obrazovanje.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs