Znanje se deljenjem umnožava

Nije jednostavno dobiti praksu u kreativnoj industriji

O tome da je izbor zanimanja važan da ne biste danas bili nezaposleni, već smo pisali u prethodnim brojevima. Nekada znanje i obrazovanje bez iskustva ne znače da ćete imati dobar plasman na konkursu za posao.

Praksa i iskustvo od velike su važnosti, osim ako ne planirate da ostanete u kompaniji u kojoj ste na organizovanoj, bilo bi dobro – plaćenoj stručnoj praksi. 

Potražnja za stručnjacima u određenoj oblasti u konstantnom je rastu, a posebno se izdvajaju IT i industrija video-igara, takozvani gejming. Čini se da programeri, diveloperi, dizajneri i digital kreativci nikada veći izbor prilikom zapošljavanja nisu imali. Preko stotinu firmi u Srbiji, što onih u stanu sa dvoje zaposlenih, što većih u centru Beograda, bave se kreiranjem video-igara i plasiranjem na globalni market.

Ipak, nije tako jednostavno ući u ovaj svet, bar tako misli Ivana Petković, 3D artistkinja i apsolventkinja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ona smatra da je praksa izuzetno bitna za portfolio. A portfolio za zaposlenje, i praksa je tu veoma potrebna.

Do prakse, kaže, nije lako doći, a i ako uspe da je pronađe, uglavnom nisu plaćene. Koliko u takvim kompanijama može da se nauči, samo je do vas. 

„Srećni smo što uopšte imamo priliku da budemo tu gde se radi ono za šta si se školovao. Bilo bi dobro da je praksa plaćena, ali meni je toliko neophodna, da sam spremna ja njima da platim. Želim da učim, ova praksa mi pruža priliku da dosta toga naučim i steknem iskustvo koje mi treba“, kaže Ivana.

Igor Bojić je takođe 3D dizajner i nakon fakulteta zainteresovao se za Blender, a potom i za druge slične programe. „Ubo“ je praksu u kompaniji u razvitku, a nakon nekoliko meseci dobio i ponudu da ostane. 

„Radi se mnogo, treba biti i uporan, imati ideje i inicijativu. Ako se uklopite sa ekipom sa kojom radite, lako se može desiti da se tu zaposlite. Iskustvo i način razmišljanja su presudni“, objašnjava Igor.

Oba naša sagovornika morala su da prvo pronađu mesto, a potom mesecima da volontiraju. I Ivana se nada da će nakon prakse ostati da radi u istoj kompaniji. 

Marko Nikolić je 2D, 3D dizajner, vlasnik je svoje male firme, radi od kuće razne projekte za strane kompanije, uglavnom iz SAD. Može da se zaradi, ali prvo da se nauči.

„Morao sam da čitam, gledam tutorijale, radim u početku besplatno, da bih naučio da radim u određenim programima. Potom sam pronašao remote pozicije u dve kompanije iz Amerike. Sada radim za njih, imam fiksnu platu plus procenat od prodatih igara“, objašnjava Marko.

Zaposlenje u najbrže rastućoj industriji ne ide baš glatko, a mnogi koji u njoj rade misle da ni ubuduće neće biti lako mladima da tu pronađu svoje mesto. Ipak, prilika za zaposlenje je i tamo gde strane kompanije autsorsuju mlade stručnjake sa ovih prostora, a najvažnije je biti spreman za prekvalifikaciju i nova znanja. Digitalni svet nudi sve više mogućnosti.