Aboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštite

Stare aborižinske pećine u klisuri Jukan (Juukan Gorge) u Zapadnoj Australiji, koje su pre tačno godinu dana stradale usled proširenja rudnika gvožđa kompanije Rio Tinto, i dalje su bez posebne zakonske zaštite, piše The Guardian. Taj incident, koji je ispratila svetska javnost, pokrenuo je pitanje ekologije, ali i kulturnog nasleđa starosedelaca Australije.

Incident u kome su stare pećine uništene miniranjem dogodio se 24. maja 2020. godine..

Ugled Rio Tinto zbog incidenta u Zapadnoj Australiji je narušen, ali su zakoni, politika kao i odnosi moći koji su do katastrofe došli uglavnom ostali nepromenjeni.

Vlada Zapadne Australije odbila je da se obaveže da moratorijumom zaustavi uništavanje lokaliteta na kojem se nalazi drevna kulturna baština australijskih aboridžina, uprkos preporukama saveznih državnih organa.

Kako se naglašava, još ne postoji zakonska garancija da lokacija u klisuri Jukan ne može da bude dodatno oštećena.

Novi ministar za poslove sa aboridžinima, Stiven Doson, izjavio je da će se zakoni o aboridžinskom nasleđu naći u  parlamentu tokom druge polovine 2021. godine.

Do tada će važiti trenutni sistem koji omogućava da korisnici zemljišta, kao što su rudarske kompanije, mogu da zatraže dozvolu za izvođenje radova na mestima koja su registrovana kao aboridžinsko nasleđe i naruše njihov izgled.

Doson je objasnio da će se određeni članovi novog zakona odnositi na širok spektar aktivnosti i radova, uključujući i nadogradnju puteva. 

Ove godine, kako se navodi, data su dva odobrenja kompaniji Fortescue Metals Group koja želi da nadogradi putnu infrastrukturu u svom rudniku gvožđa u regionu Pilbara, takođe u Zapadnoj Australiji.

Tradicionalni starosedoci klisure Jukan, aboridžinske zajednice Putu Kunti Kurama i Pinikura, izrazili su sumnju da će novi zakon sprečiti neku sličnu potencijalnu tragediju.

„Rio Tinto je uništio sveto mesto u klisuri Juukan, jer su im zakoni to dozvoljavali, a ljudi koji su odgovorni za razvoj i nadgledanje tih zakona ih nisu zaustavili“, rekla je Kerol Meredit iz kompanije PKKP Aboriginal Corporation.

Kao jedno o rešenja pominje se i pravo veta na planirane radove kojim bi se sprečilo uništavanje kulturnog nasleđa. Ono bi se dodelilo tradicionalnim vlasnicima zemljišta, u ovom slučaju aboridžinima.

Parlamentarni predstavnici ukazuju i na činjenicu da australijski Zakon o zemljišnim pravima, u teoriji, tradicionalnim vlasnicima pruža mogućnost da se usprotive i kažu „ne“ nekom projektu.

„Kada imate tako velike i prestižne kompanije kao što je Rio Tinto, koje smatraju da mogu i da treba da unište kulturno nasleđe u klisuri Juukan, onda vam je potreban odgovarajući zakon“, rekao je Džejms Ficdžerald iz Australazijskog centra za korporativnu odgovornost.

On je rekao da je globalna reakcija koja je ispratila prošlogodišnji incident iznenadila vladu Zapadne Australije, kao i celokupnu rudarsku industriju, jer su svi oni smatrali da će se taj nemili digađaj brzo zaboraviti.

Rio Tinto je uveo moratorijum na sve radove u krugu od deset kvadratnih kilomatara od klisure Jukan i obavezao se da će ponuditi odštetu tradicionalnim vlasnicima zemljišta.

Oštrije kažnjavanje menažera Rio Tinta zbog rušenja pećina zatražili su i akcionari te kompanije, pa su glavni menažeri dali ostavku nna svoje funkcije.

Kompanija Rio Tinto namerava da eksploatiše rudu jadarit u Srbiji. Budući rudnik nalazio bi se u dolini reke Jadar blizu Loznice, a iz jadarita bi se izdvajao litijum koji se kortisti za proizvodnju električnih baterija.

Projektu Rio Tinta u Srbiji usprotivili su se građani i ekološke organizacije, ali Vlada Srbije tvrdi da sa tom kompanijom želi da osnuje partnerski odnos.