Afrika sve više postaje ekonomski Eldorado

Afirka postaje sve zanimljivije tržište. Ratovi, državni udari i socijalne drame na ovom kontinentu sve su ređi, što otvara prostor za ekonomiju.

Privredni rast na afričkom kontinentu ove godine, prema prognozi MMF, biće 5,2 odsto, a četiri od 10 zemalja sa najbržim rastom potiče sa afričkog kontinenta.

Među prvim zemljama koje su pokazale snažno interesovanje za afričko tržište bila je Kina koja je još 2009. od SAD preuzela primat u ukupnoj vrednosti spoljnotrgovinske razmene sa Afrikom.

Kinesko-afrička razmena u 2000. godini vredela je jedva 10 milijardi dolara, u 2008. prešla je 100 milijardi, da bi 2013. dostigla čak 200 milijardi dolara. 

Najveće interesovanje Kine na afričkom tržištu je za osnovnim sirovinama, kao što su nafta, gvožđe, bakar ili drvo, dok u isto vreme Kina masovno u Afriku izvozi finalne proizvode kojima je očarala 300 miliona osoba nove afričke srednje klase. 

Drugi azijski privredni gigant, Indija, takođe je ubrzala saradnju sa afričkim zemljama, kroz veći uvoz sirovina za svoje fabrike, ali, za razliku od Pekinga, Nju Delhi se više oslanja na svoj privatni sektor. 

U 2010. vrednost indijsko-afričke razmene iznosila je 30 milijardi dolara, a indijski investitori najviše su ulagali u telefoniju i farmaceutsku industijru. 

Brazil je treća zemlja koja poslednjih godina intenzivira svoje prisustvo na afričkom kontinentu, te je u tom cilju otvorio više od dvadeset diplomatskih predstavništava za poslednjih 12 godina.

Vlada SAD objavila je da će američke firme investirati 14 milijardi dolara u Afriku. Drugog dana Američko-afričkog samita, u Vašingtonu se okupilo skoro 100 američkih i afričkih kompanija, sa ciljem da se pronađu načini za jačanje međusobnih ekonomskih veza. Na forumu je bilo i 50 šefova afričkih država. 

Tokom panel-diskusije sa izvršnim direktorima firmi, bivši predsednik SAD Bil Klinton rekao je da su SAD do sada „samo zagrebale po površini“ afričkog ekonomskog potencijala. 

Agencija AP navodi da afrička ekonomija doživljava brz napredak. Taj kontinent je dom čak šest najbrže napredujućih svetskih ekonomija, a decenija čvrstog rasta stvorija je srednju klasu sa povećanom kupovnom moći, koja je prema računici Afričke razvojne banke, u 2010. iznosila 350 miliona dolara, u odnosu na 220 miliona iz 2000. 

„Pustili smo Evropu i Kinu da nas prestignu u Africi“, rekao je bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, koji je takođe učestvovao u forumu. 

Među američkim kompanijama čiji su predstavnici učestvovali na samitu su i Ševron, Koka-Kola, IBM i Masterkard. Među učesnicima je bio i Džef Imelt, izvršni direktor Dženeral elektrika, koji bi trebalo da do 2018. investira dve milijarde dolara u Afriku. 

Prema saopštenju Bele kuće, Meriot će uložiti 200 miliona dolara investicija širom kontinenta, a IBM 66 miliona za obezbeđivanje tehnoloških servisa Fideliti banci iz Gane.