Američka centralna banka je prošle nedelje donela odluku o visini referentnih kamatnih stopa i kao što je bilo očekivano stope su zadržane na istom nivou.
Međutim, reakcija investitora na finansijskim tržištima bila je pomalo neočekivana. Došlo je do rasprodaje obveznica, što je rezultiralo porastom kamatnih stopa na američke državne obveznice. Takođe je došlo do naglog jačanja dolara u odnosu na ostale valute, pa je američki dolar od četvrtka ojačao 1,5 odsto, navodi se u saopštenju Admiral marketsa.
Kad rastu kamatne stope na obveznice u nekoj zemlji, investitori imaju tendenciju da prebacuju kapital iz drugih valuta u valutu u kojoj mogu dobiti viši prinos. Trenutna kamatna stopa na japanske desetogodišnje državne obveznice iznosi 0,12%, nemačke 0.39%, britanske 1.44%, a na američke čak 3.19%, pa interes za ulaganjem u dolar kod evropskih i japanskih investitora ne iznenađuje.
Drugi razlog prebacivanja novca u sigurno utočište su novi problemi u pregovorima o Bregzitu. Naime, u nedelju se pojavila informacija da je EU odbacila britanski predlog o rešavanju problema s granicom između Republike Irske i Severne Irske i da su još četiri ministra u britanskoj vladi na rubu ostavke zbog neslaganja s politikom premijerke Mej. To može prouzrokovati dalju političku krizu na britanskoj političkoj sceni i dovesti do napuštanja Unije bez konkretnog dogovora o saradnji nakon Bregzita. U tom slučaju bi verovatno došlo do usporavanja privrednog rasta u UK, a možda čak i u ostatku Evrope, stoga investitori na svaku lošu vest o Bregzitu rasprodaju funte i evre i kupuju dolar i franak.
Dolar je na sadašnjem nivou precenjen. To će verovatno doprinositi rastu američkog trgovinskog deficita što bi moglo prouzrokovati dodatne mere u trgovinskom ratu američkog predsednika Trampa s ostatkom sveta. Jedna od mera o kojoj se govorilo pre nekoliko meseci bila je vezana za kurs dolara. Tramp nije spomenuo na koji način misli da oslabi dolar, ali ako bi špekulanti zaključili da će do toga zaista doći, odmah bi počeli masovno prodavati američku valutu zbog čega bi ona naglo oslabila.
Drugi razlog zbog kojeg nije realno očekivati značajnije jačanje dolara je uticaj kamatnih stopa i kursa na realnu ekonomiju. Naime, kamatne stope u Americi rastu zato što raste i stopa inflacije, ali prejak dolar bi mogao dovesti do smanjenja američkog izvoza, proizvodnje i ukupne privredne aktivnosti. To bi dovelo do usporavanja rasta stope inflacije i potrebe za višim kamatnim stopama. U Evropi i Japanu se događa obrnuta situacija. Kamatne stope su niske jer je i stopa inflacije relativno niska.
Međutim, slabljenje evra, funte i jena pozitivno deluje na izvoz iz tih zemalja, što doprinosi celokupnoj ekonomskoj aktivnosti i rastu stope inflacije. Što duže dolar bude jak, a ostale valute slabe, veće su šanse da će centralne banke koje upravljaju tim valutama početi da dižu kamatne stope, a to će prouzrokovati talas prebacivanja kapitala u evro, funtu i jen, kao i jačanje tih valuta. Pri tom, ne treba očekivati ogromne pomake, nego umereno slabljenje dolara od nekoliko procenata u narednih nekoliko meseci.
