Američki univerziteti više pogođeni pandemijom nego evropski

Britanski i američki univerziteti će biti teže pogođeni finansijskim problemima nego oni u kontinentalnoj Evropi, saznaje Politico.

Kako se odvijala pandemija, obrazovne ustanove širom sveta morale su da zatvore svoja vrata i pređu na učenje na daljinu.

S obzirom na ograničenja prilikom putovanja, univerziteti očekuju pad broja međunarodnih studenata, koji obično plaćaju veću školarinu u poređenju sa domaćim kolegama, što ostavlja velike rupe u budžetima univerziteta.

Britanski univerziteti se posebno oslanjaju na visoke školarine i međunarodne studente za svoje budžete.

Međunarodne školarine iznose oko 6,9 milijardi funti godišnje, što je otprilike trećina svih prihoda univerziteta.

Prema Kancelariji za budžetsku odgovornost, obrazovanje je sektor koji je najteže pogođen koronavirusom u Velikoj Britaniji. Neki su upozorili da bi pandemija mogla trajno da zatvori neke institucije.

Isto važi i za univerzitete sa visokim školarinama u Sjedinjenim Državama i Australiji.

Skoro polovina studenata koji su nameravali da studiraju u inostranstvu promenila je planove zbog pandemije, pokazalo je nedavno svetsko istraživanje iz QS-a, agencije za rangiranje obrazovanja.

Polovina anketiranih univerziteta izjavila je da će virus imati „štetan uticaj“ na broj studenata u njihovim institucijama.

Većina univerziteta kontinentalne Evrope je u znatno manjim problemima, jer se više oslanjaju na javno finansiranje, a ne na školarinu.

„Zemlje koje rade sa sistemom uglavnom javnog finansiranja, kao što je slučaj u Belgiji, bolje su naoružane od institucija koje se više oslanjaju na školarinu, posebno ako veliki deo njih potiče od međunarodnih studenata“, rekao je Koen Verlekt iz Flamskog međuuniverzitetskog veća.

Kako se zemlje EU bore sa ekonomskim padom zbog pandemije, postoji rizik da će se finansiranje državnih univerziteta širom Evrope smanjiti u naredne dve do četiri godine, jer vlade daju prednost drugim sektorima, upozorilo je Evropsko univerzitetsko udruženje u nedavnom izveštaju.

Izveštaj Evropskog univerzitetskog udruženja navodi da su od finansijske krize 2008. zemlje poput Luksemburga, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Austrije i Danske znatno povećale finansiranje univerziteta u odnosu na njihov rast BDP-a, dok su zemlje poput Češke, Rumunije, Slovačke i Irske smanjile finansiranje u istom periodu.

„Zemlje u kojima je javno finansiranje već bilo veliko, kao što su Nemačka i Austrija, verovatno će ga zadržati u najvećoj mogućoj meri, dok će univerziteti u drugim evropskim zemljama možda imati više poteškoća“, rekao je Tomas Isterman, jedan od autora izveštaja.

Ostalo je glavno pitanje kada će se i koliko brzo univerziteti oporaviti. To će zavisiti od razvoja pandemije, koja će odrediti kada će se međunarodna putovanja slobodno nastaviti.