Angela Merkel je potvrdila da odustaje od kandidature za šeficu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) stranke pred kongres u decembru. Tako Merkel posle više od 18 godina na čelu stranke čini prvi korak ka političkoj penziji. Ona je do sada uvek istrajavala u stavu da kao kancelarka treba da obavlja i funkciju šefice stranke.
Ona je na konferenciji za medije dodala da namerava da ostane kancelarka do kraja mandata 2021. godine. Potom Merkel ne planira da se kandiduje više ni za kakvu funkciju, niti da preuzme neko mesto u evropskoj administraciji.
Odricanje od partijske funkcije ona je obrazložila očitom potrebom da se nešto promeni u njenoj stranci tokom mandata Vlade koja, kako je rekla, gaji način rada zbog kojeg se ne primećuju ni dobre stvari koje radi. Merkel je buduće izbore u stranci opisala kao mogućnost da njena partija počne pripremu za eru posle nje te rekla da neće davati preporuke ko treba da je nasledi.
Geneza nezadovoljstva
Gunđanje protiv Merkel u samoj stranci prvi put se javilo tokom grčke dužničke krize kada je autoritet tadašnjeg ministra finansija Volfganga Šojblea ipak bio dovoljan da demohrišćani većinom podrže programe pomoći Grčkoj uz nametanje mera štednje. Ali tek je izbeglička kriza na površinu izbacila otvoreno nezadovoljstvo.
Merkel je okarakterisana kao krivac za jačanje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), kao neko ko je CDU odvukao previše ulevo, ostavljajući mnoge konzervativne birače bez političkog gnezda.
Njeno odustajanje od nove kandidature za predsednicu CDU je direktna posledica pokrajinskih izbora u Hesenu gde je CDU u nedelju izgubio desetak odsto podrške i došao do 27 odsto glasova. Premda je Merkel rekla da je odluku donela još letos te da je sada, nakon izbora u Hesenu, samo ranije saopštava.
U toj pokrajini je tek je znatan rast Zelenih omogućio da crno-zelena koalicija knap zadrži većinu od jednog poslanika. Fijasko su u toj pokrajini doživele i Socijaldemokrate sa 19,8 odsto (isto koliko i Zeleni) dok je AfD sa 13,1 odsto ušla i u poslednji pokrajinski parlament u kojem još nije bila zastupljena.
Na nivou cele Nemačke stvari stoje još gore po nekada velike partije čija se koalicija još uvek naziva Velikom koalicijom. Tako bi CDU i njenu bavarsku sestru CSU biralo svega 24 do 26 odsto birača, a SPD je sa petnaestak odsto tek četvrta stranka po snazi. Zeleni su došli do punih dvadeset odsto i u velikom su naletu. AfD može da računa sa petnaestak, dok bi sigurno u Bundestagu ostali i Liberali i Levica sa po desetak odsto.
Borba za naslednika
Nije izvesno ko bi mogao da nasledi Angelu Merkel na čelu CDU, a to pitanje nije nimalo naivno – ko početkom decembra dobije poverenje stranačkih delegata da vodi demohrišćane, taj ili ta će verovatno biti kandidat za kancelara ili kancelarku bez obzira da li četvrta Vlada Angele Merkel izgura pun mandat ili se pak uskoro raspadne i izazove prevremene izbore.
Ranije su kandidature za šefovsko mesto najavila trojica kandidata bez ikakve zaleđine pa se smatra da niko od njih nema šanse: preduzetnik Andreas Ricenhof, profesor međunarodnog prava Matijas Herdegen i nesvršeni student prava Jan-Filip Knop.
Ozbiljne šanse se daju Arminu Lašetu, premijeru najveće pokrajina Severne Rajne-Vestfalije koji ne spada u oštre kritičare Merkel. Slede Anegret Kramp-Karenbauer, generalna sekretarka stranke i doskorašnja premijerka Sarske, ministar zdravlja Jens Špan, predstavnik mlađe garde i jedan od najglasnijih kritičara kancelarke, te bivši šef poslaničkog kluba Fridrih Merc.
Niko od pomenutih za sada nije javno istakao kandidaturu, verovatno čekajući kako će Merkel prelomiti. Merkel je ipak potvrdila da su Kramp-Karenbauer i Špan na predsedništvu stranke najavili kandidature, a mediji prenose da će se i Merc sigurno kandidovati. Sada će iznutra početi ogorčena borba za novi broj jedan i to će biti prava špaga jer su birači do sada u pravilu kažnjavali unutarstranačke razmirice.
To su na svom primeru iskusile Socijaldemokrate koje su brzo potrošile veliku nadu Martina Šulca, a deluje da su i sadašnjoj šefici stranke Andrei Nales dani na tom mestu odbrojani. U SPD se množe glasovi – najglasniji onaj šefa omladine stranke Kevina Kinerta – koji traže raskid Velike koalicije jer inače SPD-u preti pad u beznačajnost.
Angela Merkel je izabrana u Bundestag prvi put 1990., a već sledeće godine je pod Helmutom Kolom postala ministarka za žene i omladinu. Ministarka za zaštitu životne sredine postala je 1994, a 1998. generalna sekretarka partije. Stranku je preuzela od Volfganga Šojblea nakon afere sa stranačkim donacijama 2000, a od 2005. je kancelarka.
Na pitanje novinara na današnjoj konferenciji da li zna šta će raditi kada završi politički život, ona je rekla:
„Ne bojim se da će mi manjkati ideja“.
