Zemlje u jugoistočnoj Aziji, koje su dugo bile primaoci ogromnih pošiljaka zapadnog otpada, odlučile su da pošalju tone otpada nazad zbog spaljivanja plastike u ilegalnim spalionicama, piše Biznis Insajder. Ove palionice oslobađaju vrlo toksične pare i uzrokuju respiratorne bolesti i zagađenje vode.
Zapadne kompanije potpisuju sa prekomorskim kompanijama ugovore za odlaganje smeća. Zemlje poput SAD, Velike Britanije, Nemačke, Kanade i Australije su među onima koje šalju velike pošiljke u azijske zemlje poput Kine, Malezije, Filipina i Vijetnama. Mnoge od tih zemalja nemaju tako stroge ekološke propise kao one u zapadnim zemljama, što ih čini privlačnim mestom za odlaganje plastike, prenosi Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Kina je godinama bila najveća deponija za plastiku, dobijajući oko 600.000 tona uvezenog plastičnog otpada mesečno u 2016. godini, navodi Grinpis (Greenpeace) u izveštaju objavljenom u aprilu ove godine.
Međutim, zabranila je proces prošle godine, preusmeravajući ogromne količine smeća u druge zemlje koje su spremne da ga preuzmu. Reciklirana plastika nekada truli na deponijama ili se pali u ilegalnim spalionicama, što oslobađa vrlo toksičnu paru koja dolazi sa oštrim mirisom, tvrde Gardijan i BBC. Nezakonito odlaganje i spaljivanje izazvalo je respiratorne bolesti među stanovnicima, zagađenje vode i smrt useva, preneo je Grinpis.
Kada je Kina zabranila uvoz plastike, Malezija je uzela najveći zalet. Mnoge zemlje jugoistočne Azije brzo su krenule stopama Kine i nametnule vlastitu zabranu stranom plastičnom otpadu od sredine 2018. godine, što je doprinelo padu uvoza, ali na kraju nije zaustavilo otpad koji ulazi u njihove granice, prema statistici Grinpis-a.
Samo 9% svetske plastike se reciklira, kako navodi Nacionalna geografija (National Geographic) 2017. godine.
Tretirano kao smeće
Malezija je saopštila da će poslati 3.000 metričkih tona nazad u zemlje izvoznice. Te zemlje uključuju SAD, Japan, Francusku, Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju.
Ieo Bi Iin (Ieo Bee Iin), ministarka za zaštitu životne sredine Malezije, istakla je da će njena zemlja poslati 60 kontejnera za smeće, rekavši da su „nezakonito dovedeni u zemlju pod lažnom izjavom“, navodi Rojters.
Desetine uglavnom ilegalnih fabrika za reciklažu pojavile su se u Maleziji usred priliva smeća. Mnoge od tih fabrika rade bez dozvola i upropašćavaju okolinu zagrevanjem plastike.
Pokret Malezije usledio je nekoliko nedelja nakon što je Rodrigo Duterte, jaki predsjednik Filipina, zapretio da će „proglasiti rat” Kanadi prošlog meseca, ako ne uzme natrag 1.500 tona smeća koje su tamo otpremljene 2013. i 2014. godine, BBC i Gardijan su objavili.
Kanada je pristala da vrati smeće, ali je propustila rok da do 15. maja vrati pošiljku. Prošle nedelje Duterteova vlada poslala je 69 kontejnera za smeće u Kanadu, nalažući brodarskoj kompaniji da ih ostavi u kanadskim vodama ako odbiju da ih prihvate.
„Umesto da preuzmu odgovornost za svoj otpad, američke kompanije iskorišćavaju zemlje u razvoju koje nemaju propis da zaštite sebe”, rekao je za Gardijan Džon Hosevar (John Hocevar), direktor kampanje za Grinpis SAD.
Najveći izvoznici plastike – od kojih su prva tri američki, japanski i nemački – proizveli su 12,5 miliona tona plastike u 2016. godini, izveštava Grinpis. Taj broj pao je na 9,99 miliona tona u 2017., i dramatično na 5,8 miliona tona u 2018. godini.
Nova ograničenja uvoza plastike za uvoz kineske i jugoistočne Azije verovatno su dopriniela smanjenju, rekao je Grinpis.
