Azija: Strah da će zbog pirinča poskupeti i druga hrana

Cene pirinča dostigle su najviši nivo u skoro poslednjih 12 godina. Razlog za to su zabrana izvoza pirinča iz Indije, kao i loše vremenske prilike koje su smanjile proizvodnju i zalihe te osnovne hrane u Aziji, saopštile su Ujedinjene nacije (UN). 

Prema rečima direktora Azijske razvojne banke Ćinfenga Zanga (Qingfeng Zhang), globalna cena pirinča izaziva „posebnu zabrinutost“ , preneo je CNBC,

CNBC je ranije preneo kako se cena fjučersa (ugovori za trgovinu na berzama) za sirovi pirinač početkom avgusta  kretala oko 16,02 dolara za 50 kilograma (odnosno za mernu jedinicu cvt, odnosno „hundredweight“ koja iznosi 50,8 kilograma).

„Ono što se čini jasnim je da će se nestabilnost cena hrane nastaviti u narednim mesecima. Osim u Indiji, inflacija je barem u vezi sa cenama hrane u Aziji do sada ove godine bila relativno umerena“, dodao je Zang.

Kombinacija faktora na tržištu „budi strepnje“ da bi trgovci zbog nedostatka pirinča ponovo mogli da podignu marže za cene druge hrane u Aziji.

Tome doprinose klimatske promene, El Ninjo (jedan od najpoznatijih fenomena klimatskog sistema, donosi ekstremne vremenske prilike) koji se pojavio prvi put posle sedam godina.

Pored toga tu je i povlačenje Rusije iz sporazuma o izvozu žita iz ukrajinskih luka u Crnom moru. 

Na vrhuncu krize koju je izazvao rast cena hrane između 2010. i 2012. godine, Azijska razvojna banka je procenila da je rast međunarodnih cena hrane od 30 odsto u 2011. podigao cenu pirinča za 10 odsto u Aziji u razvoju i smanjio rast bruto domaćeg proizvoda na tom kontinentu za 0,6 odsto.

Napominjući da veće cene hrane ugrožavaju kupovnu moć, ADB je tada sugerisao da bi povećanje domaćih cena hrane od 10 odsto u Aziji gurnulo 64,4 miliona ljudi u siromaštvo. 

Ipak većina azijskih zemalja moći će sama da „pregura“ šok zbog ponude pirinča, pre svega zbog odnosa ponude i tražnje za tom namirnicom, ocenjuju analitičari.

Najveći proizvođač pirinča, Indija zabranila njegov izvoz