Vesti iz sveta

02.11.2022. 14:10

Financial times

Autor: Nova ekonomija

Bajdenovo ograničenje izvoza čipova u Kinu „stiže prekasno“

Foto: Pxhere

Nedavno objavljeno ograničavanje izvoza američkih čipova u Kinu uglavnom se doživljava kao objava ekonomskog rata najmnogoljudnijoj zemlji na svetu. U stvari, Vašington je ovom izvršnom odlukom predsednika SAD Džozefa Bajdena „prekasno reagovao na ranije poteze Pekinga“.

Bajednova administracija je početkom oktobra odlučila da uvede kontrole izvoza naprednih čipova i poluprovodnika u Kinu, kao i mašina za njihovu proizvodnju.

Kako ocenjuje kolumnistkinja Financial Times-a Runa Furuhar, Kina je zapravo i formalno utrla put za razdvajanje lanca snabdevanja u oblasti tehnologije, svojim programom Made in China 2025.

Taj program je predstavljen još pre sedam godina, čak pre mandata bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Kina je tada eksplicitno navela kako želi da se oslobodi zavisnosti od zapadne tehnologije, posebno čipova, u narednih nekoliko godina, ali je fraza „Made in China“ nakon reakcije koja je došla sa zapada ubrzo zaboravljena.

Ipak, politika koja je tada definisana u sferi proizvodnje čipova, uglavnom je nastavljena, a „ulje na vatru“ dolile su nove poruke iz Pekinga koje se odnose na usklađivnaje vojne i civilne saradnje u tehnološkom sektoru.

Furuhar, urednica i kolumnistkinja Fajnenšl tajmsa, dodaje da je Kina poput Sjedinjenih Država nakon Drugog svetskog rata uspela da mnoge okolne zemlje „privuče“ u svoju ekonomsku orbitu, a razvoj njene vojne industrije ima jake korene u razvoju kineske tehnologije.

Dodaje se i da su najveću korist od procesa globalizacije u poslednjih pola veka imali Kina i velike multinacionalne kompanije.

Furuhar ocenjuje kao „neverovatnu“ činjenicu da čelni ljudi tehnoloških kompanija i dalje smatraju kako razdvajanje tehnologije na „američku“ i „kinesku“ nije pred svršenim činom.

Čipovi parkirali Fordove „Mustange“

„Treba razmisliti o tome. Da li treba nastaviti sa isporukom čipova svom najvećem strateškom protivniku, u vreme kada je gotovo nemoguće razdvojiti njihovu vojnu i civilnu upotrebu?“, dodaje Furuhar.

Ona podseća i da su Evropska unija praktično zaglavljena između dve supersile, dok SAD „okleva da se suoči sa realnošću“.

Na kraju krajeva, kako dodaje, pitanje je šta će u budućnosti SAD moći da prodaju Kini, jer se američke kompanije i njihovo osoblje sele iz te zemlje u kojoj su ranije poslovali.

Kina bi mogla i da ograniči izvoz nekih retkih minerala, čiji najveći sada deo kontroliše.

Mnogi od njih koriste se u odbrambenoj industriji, kao i za proizvodnju električnih vozila.

Takođe, mogli bi da ograniče izvoz jeftinijih čipova, koji se koriste za proizvodnju tradicionalnih, kao i električnih automobila.

To bi moglo da utiče na poskupljenje automobila na Zapadu, sve dok SAD ne pronađu drugo rešenje za njihovu nabavku.

Kina bi takođe mogla da smanji izvoz raznih elektronskih komponenti, što bi uticalo na širok spektar robe.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.