Bitkoin je najveći mehur u istoriji ekonomije

Vrednost bitkoina ove godine udvostručila se četiri puta. Početkom januara vredeo je oko 1.000 dolara, u maju je dostigao vrednost od 2.000 dolara, u junu je prekoračio 4.000 dolara, a u novembru je vredeo čak 17.000 dolara.

Ovako astronomski rast možda može da se zamisli u slučaju nove kompanije na berzi, s naglim rastom profita. Bitkoin, međutim, ne ostvaruje profit. Čak nije ni kompanija. Reč je o digitalnoj valuti na decentralizovanoj mreži računara širom sveta. Obične valute, poput američkog dolara, ne udvostručuju vrednost iz meseca u mesec, osim u slučaju istorijske krize zbog deflacije. Ponašanje bitkoina više podseća na maniju sakupljanja, piše Atlantik.

Zašto je bitkoin najveći i najočigledniji mehur u savremenoj istoriji? 

Američki list daje odogovor: Definisati i prepoznati mehur teže je nego što izgleda. Termin se odnosi na kapital čija čija cena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost. Ali ko uopšte određuje cenu i vrednost? To nisu naučni koncepti i formule, već su one zajednička tvorevina kupaca i prodavaca čije se potrebe i stavovi konstantno menjaju.

U dokumentu „Mehuri, racionalna očekivanja i finansijska tržišta“ (1982), ekonomisti Olivije Blelnčard i Mark Votson objašnjavaju zašto je zlato podložno mehurima. Ono može da pomogne da razumemo histeriju u vezi sa bitkoinom. Zlato, poput bitkoina, nije kompanija. Ne postoje finansijski izveštaji, a investitori nikada ne dobijaju dividende. Postoje najmanje dva velika razloga zašto ljudi investiraju u zlato. Prvo, za osiguranje u slučaju ekonomske katastrofe ili inflacije. Neki ljudi, međutim, kupuju zlato iz drugog razloga: samo samo zato što vide da njegova cena raste. 

„Takvi investitori odlučuju o tome da li će sačuvati investiciju na osnovu efektivnog profita, a ne na osnovu osnovnih pravila tržišta“, pišu Blančard i Votson. Drugim rečima: Cena će rasti zato što je upravo porasla!

Takvi ulagači ne kupuju zlato na osnovu ekonomskog znanja ili analize vrednosti, već zato da bi uhvatili voz. Vide da cena raste i polaze od pretpostavke da mogu da kupe zlato, ulažu u njega dok se isplati, a zatim da ga prodaju većoj budali pre nego što njegova vrednost padne. Ovakvo iracionalno ponašanje poznato je u ekonomiji kao „teorija veće budale”.

Sitni investitori trenutno se utrkuju ko će kupiti više bitkoina, očekujući da će kasnije moći da prodaju investiciju drugoj budali – za novac. Blumberg je u novembru preneo da je na mreži bilo više pretraga termina „kupovina bitkoina“ nego „kupovina zlata“. Coinbase, brokerska platforma za kupovinu kriptovalute, trenutno je najpopularnija aplikacija u Eplovoj prodavnici aplikacija. Dve slične platforme za praćenje naloga za kriptovalute Gdax i Bitcoin Wallet sada su na petom i osmom mestu najpopularnijih aplikacija.

Ljudi koji ih skidaju verovatno to ne rade da bi se finansijski osigurali, piše Atlantik.

„Sitni investitori samo žele brzo da zarade, a App Store je prilično očigledan dokaz“, kaže Kristijan Katalini, profesor tehnologije sa Fakulteta za menadžment Sloun Tehnološkog instituta Masačusets.