Vesti iz sveta

13.10.2021. 17:04

New York Times

Autor: Nova Ekonomija

Bitkoini troši više struje od Finske

Za rad bitkoina se tokom jedne godine potroši oko 91 teravat časova električne energije, pola procenta od ukupne potrošnje u svetu, piše New York Times. To je veće od potriošnje struje u zemljama poput Finske, u ko...

Foto: Pixabay

Za obradu transakcija bitkoinima se tokom jedne godine potroši oko 91 teravat-časova električne energije, pola procenta od ukupne potrošnje u svetu, piše New York Times. To je više od potrošnje struje u zemljama poput Finske, u kojoj živi oko 5,5 miliona ljudi.

Ako želite da nešto platite bitkoinom, prvi deo te transakcije je jednostavan i brz: otvarate račun na platformi za razmenu, poput Coinbase.

Ona omogućava da tu kriptovalutu kupite u dolarima. Nakon dobijanja digitalnog novčanika, bitkoin je potrebno premestiti u digitalni novčanik osobe kojoj se nešto plaća.

Tada transakcija mora da bude potrvrđena od bitkoin mreže, kako bi primalac bio uveren da ono što prima nije lažno. Tako se objašnjava funkcionisanje džinovske onlajn baze gde se čuvaju ti podaci.

Zapravo, tu se troši veliki deo električne energije. Širom sveta, kompanije i pojedinci poznati kao rudari bitkoina nadmeću se kako bi potvrdili tu transakciju i uneli ih u javnu knjigu u kojoj se evidentiraju sve transakcije bitkoina.

Oni se u osnovi igraju pogađanja, koristeći moćne računare koji troše mnogo energije kako bi pokušali da pobede druge u tom nadmetanju. Jer ako su u tome uspešni, biće nagrađeni vrednim novostvorenim bitkoinom. Zapravo, to takmičenje za novostvoreni bitkoin naziva se „rudarenje“.

Dugo se o novcu razmišljalo kao o nečemu što može da se drži držati u ruci. Tradicionalne valute nisu potpuno besplatne za upotrebu. Banke, mreže kreditnih kartica, kao i drugi posrednici mogu da vrše kontrolu nad korišćenjem njihove finansijske mreže.

Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu
Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom

To po pravilu treba da spreči pranje novca. Ako na primer, želite da nekome prenesete veliku količinu novca, banka će to prijaviti državi, čak i ako je transfer u toku. Zbog toga se grupa slobodnih mislilaca setila kako da izbegne takve kontrole.

Nepoznata osoba ili nekoliko njih pod imenom Satoši Nakamoto 2008. godine predložile su stvaranje elektronskog sistema plaćanja sličnog gotovinskom, bez posrednika. Tako je nastala trenutno najpoznatija digitalna valuta kojim upravlja decentralizovana mreža korisnika.

Danas, jedan bitkoin vredi oko 50.000 dolara, ali njegova vrednost često varira. Međutim trošenje velike količine električne energije bilo je razlog da se pojave inicijative za upotrebu čiste struje u rudarenju, o čemu bi svedočio poseban sertifikat.

Pokazalo se da upotrebu bitkoina prate i mnoge nelegalne aktivnosti, poput pranja novca. Američke vlasti su u aprilu uhapsile navodnog glavnog operatora web stranice za pranje novca kriptovaluta Bitcoin Fog zbog tri optužbe koje su u vezi sa pranjem novca.

Vrednost bitkoina najveća u protekle tri godine
Budimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.