Bogatim državama 90 odsto vakcina

Stanovnici bogatih i srednje bogatih država prigrabili su za sebe oko 90 odsto od do sada isporučenih skoro 400 miliona doza vakcina protiv COVID-19, piše Njujork Tajms (New York Times). Autori teksta ističu da je ovakva raspodela stvorila oštru nejednakost i da zbog sve veći broj zdravstvenih radnika i aktivista širom sveta traže od vlada zapadnih država da primoraju kompanije da javno objave recepte za vakcine i podele svoj „know-how“ kako bi se povećala proizvodnja.

Međutim, i pored toga što je globalni stav da je jedini način da se vratimo starom načinu života vakcinacija što je moguće većeg procenta stanovništva, bez obzira na državljanstvo, izgleda da kompanije još uvek nisu spremne da se odreknu profita, a ni državne administracije da ih na tako nešto i obavežu.

Umesto toga, uz pomoć dogovora sa farmaceutskim kompanija, lideri zapadnih zemalja su pronašli način da za sebe obezbede najveći broj vakcina, ističe Nju Jork Tajms.

Lideru su na taj način, dodaju autori, ignorisali  i upozorenja Svetske zdravstvene organizacije koja je tražila uključivanje ugovornih obaveza koje bi garantovale doze vakcina za siromašne zemlje i koje bi podstakle kompanije da podele svoje znanje i patente.

Zapadne zemlje i dalje se protive zahtevu zemalja u razvoju da se prava na patente ograniče dok se pandemija ne okonča i širenje virusa stavi pod kontrolu. Bogate države se pre svega plaše tužbi farmaceutskih kompanije koje bi mogle da ih koštaju milijarde, kako piše Dojče Vele (Deutsche Welle).

Svetska trgovinska organizacija (STO) ni nakon trećeg zasedanja sa ovom temom nije uspela da se dogovori o privremenom ograničenju prava na patente i to pre svega zbog protivljenja Sjedinjenih Američkih država (SAD), Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi portal Law360.

Poslednje zasedanje u martu završilo se isto kao i prethodna dva, u decembru i oktorbu prošle godine, jasnom podelom na zemlje u razvoju koje se zalažu za ograničenje prava, na čelu sa Indijom i Južnoafričkom Republikom i sa druge strane razvijenim zemljama. Jedina zemlja u razvoju koja je bila protiv ograničenja je Brazi, piše Law360.

SAD svoj stav opravdava time da države moraju da imaju na umu važnost podsticanja inovacija, dok potpredsednik tink tank Fondacije za informacionu tehnologiju i inovacije Stephen Ezell ističe da bi „bilo katastrofalno kada bi se neispravne vakcine ili lekovi proizvodili u objektiva koji nisu pravilno opremljeni za proizvodnju tako složenih tretmana“.

Uprkos neslaganju, grupa je dogovorila najmanje dva sastanka u aprilu, pre već zakazanog zasedanja u junu, prenosi Law360.

Sa druge strane, zagovornici ravnomerne raspodele vakcina su sve brojniji, a mnogi su okupljeni i oko pokreta People’s vaccine koji se protivi monopolu nad proizvodnjom vakcina i zalažu se da se patenti budu besplatni, a da se vakcine prodaju povoljnim cenama, kao i da prioritet vakcinacije budu rizične grupe bez obzira na državu u kojoj se nalaze. 

Svetska zdravstvena organizacija je 15. februara ove godine odobrila AstraZeneka vakcine proizvedene u Indiji i Južnoj Koreji za upotrebu u hitnim situacijama, dok je potonja odobrena i u Srbiji, o čemu je Nova ekonomija pisala.