Borelj tvrdi: Sankcije će srednjeročno mnogo koštati rusku ekonomiju

Naučna, ekonomska i tehnološka izolacija Rusije predstavljaće za tu zemlju veliki gubitak u srednjom roku, piše u blogu visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. Međutim, navodi da Evropa mora pokazati „strateško strpljenje“ jer za željene efekte sankcija može trebati dosta vremena. 

Sankcije Evropske unije već sada su usmerene su na skoro 1.200 pojedinaca i skoro 100 entiteta u Rusiji, kao i na značajan broj sektora ruske privrede, navodi Borelj. 

On kaže da podaci koje je objavila Banka Rusije pokazuju da su transakcije preko ruskog platnog sistema u junu smanjene za 7,2 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022, što je u realnom vremenu pokazatelj značajnog usporavanja ruske ekonomije. 

Prestanak kupovine 90 odsto ruske nafte od strane EU do kraja 2022. godine, Borelj ističe kao jednu od glavnih usvojenih sankcija.

Time se se, navodi, Moskva lišava odgovarajućih prihoda.

„Rusija jeste u mogućnosti da prodaje svoju naftu na drugim tržištima, međutim ova korist je ograničena činjenicom da je prinuđena da daje visoke popuste na svaki barel (ruska nafta se prodaje za oko 30 dolara manje od svetskog proseka)“, navodi visoki predstavnik EU.

Komentarišući navode da sankcije ne štete ruskoj ekonomiji jer je kurs rublje veoma visok, Borelj kaže da je ovo tumačenje „sumnjivo“.

„Kurs rublje jednostavno odražava činjenicu da Rusija ima ogromnu neravnotežu između velikog obima izvoza nafte i gasa i istovremenog kolapsa uvoza koji je usledio nakon sankcija“, navodi Borelj. 

Trgovinski suficit nije znak dobrog ekonomskog zdravlja, posebno za ekonomiju poput Rusije, smatra visoki predstavnik EU: „Dok izvozi neprerađene sirovine, Rusija mora da uvozi mnoge proizvode visoke vrednosti koje ne proizvodi“. 

Kada se radi o proizvodima visoke tehnologije, Rusija zavisi od Evrope za više od 45 odsto, od Sjedinjenih Američkih Država zavisi za 21 odsto, dok od Kine zavisi samo 11 odsto, navodi Borelj. 

Rusija, prema njegovim rečima, može da pokuša da ograniči efekte sankcija tako što će uvoz da zameni domaćom proizvodnjom, ali je za  visokotehnološke proizvode supstituciju uvoza mnogo teže postići. 

Sankcije na uvoz poluprovodnika imaju direktan uticaj na ruske kompanije koje proizvode potrošačku elektroniku, kompjutere, avione, automobile ili vojnu opremu, kaže Borelj. 

Ovo ograničava kapacitet Rusije da proizvodi precizne projektile, ocenjuje Borelj, a dodaje i da ruska vojska na terenu ne koristi mnogo precizno vođene rakete, ne zbog umerenosti, već zato što ih nema dovoljno. 

„Pored toga, rusko vazduhoplovstvo je imalo slabe rezultate u Ukrajini, takođe zato što im nedostaje precizno navođena municija.“

Automobilski sektor je još jedan sektor koji oseća posledice sankcija jer su skoro svi strani proizvođači odlučili da se povuku iz Rusije, pa je proizvodnja u maju smanjena za 97 odsto u odnosu na 2021, navodi Borelj. 

„Pored toga, ono nekoliko automobila koje ruske kompanije još proizvode neće imati vazdušne jastuke ili automatske menjače“, piše visoki predstavnik EU.

Rusija, kaže Borelj, još uvek zarađuje velike sume od prodaje svoje nafte širom sveta, posebno azijskim kupcima, i to joj pomaže da nastavi da finansira rat. 

Međutim, on smatra da će ruska naftna industrija tokom vremena krenuti da trpi, ne samo zbog odlaska stranih operatera, već i zbog sve većih poteškoća u pristupu sofisticiranim tehnologijama kao što je horizontalno bušenje. 

Kada je u pitanju avio-industrija, Borelj poručuje da je oko 700 od 1.100 ruskih civilnih aviona stranog porekla. 

„Rusija će morati da žrtvuje veliki deo svoje flote, da pronađe rezervne delove, kako bi preostale letelice mogle da lete“.

Borelj dalje navodi gubitak pristupa finansijskim tržištima i veza Rusije sa glavnim globalnim istraživačkim mrežama kao što je CERN, kaoni masovni odliv mozgova ruske elite sa hiljadama visokokvalifikovanih stručnjaka. 

Evropa mora pokazati strateško strpljenje, zaključuje Borelj. „Rat će biti dug i test snage će trajati“.