Bugarski farmeri ne znaju kako će bez pesticida

Bugarski poljoprivrednici očekuju da će imati slabije prinose žitarica zbog nove ekološke politike Evropske unije i najviše ih brine plan da se značajno smanji upotreba pesticida i veđtačkih đubriva do 2030. godine piše portal Euractiv.

Oni ne gaje optimizam u pogledu toga da će Evropska komisija biti u stanju da ponudi bio zamene za hemikalije koje su podjednako efikasne protiv štetočina.

Čelni ljudi Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj poručili su da su svesni zabrinutosti i obećali su da će se založiti za dodatne subvencije EU.

Unija želi da redukuje pesticide koji štete biodiverzitetu, biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima kroz strategiju „Farma na raskršću“.

U okviru borbe protiv klimatskih promena do 2050. godine planira se smanjenje upotrebe hemikalija za 50 odsto do 2030. godine, kao i veštačkih đubrina za najmanje petinu.

Sadašnje pesticide trebalo bi da zamene oni sa biološki aktivnim materijama, a uprkos obećanjima političara bugarski poljoprivrednici već su zabrinuti.

„Za sada jednostavno nema alternative hemikalijama. Procedura za odobravanje bioloških alternativa trajaće godinama i neizvesno je da li će biti efikasne protiv bolesti i štetočina“, ocenio je predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača žitarica u Bugarskoj Kostadin Kostadinov.

GDE SE NAJVIŠE KORISTE PESTICIDI

Agronomi inače negiraju da se pesticidi u Bugarskoj prekomerno koriste, čak ispod EU proseka, pa bi to trebalo imati u vidu.

Navode da je od 320 miliona tona pesticida prodatih u EU, svega jedan odsto u Bugarskoj, dok je 20 odsto u Francuskoj, 19 procenata u Španiji. 

Te dve zemlje sa Nemačkom i Italijom koriste 70 odsto svih pesticida u EU.

Ipak, podaci o prodaji pokazuju da se u Bugarskoj u periodu od 2012. do 2017. godine kupovina herbicida (lečenje korova) povećala 120 odsto, insekticida za 350, a fungicida za suzbijanje biljnih bolesti za 171 odsto. 

„Nema garancije da se ovde koriste sva gnojiva i pesticidi kupljeni u Bugarskoj. Bugarska je pogranična zemlja i deo prodaje namenjen je susednim zemljama koje nisu članice Unije“, kaže Kostadinov odgovarajući na te tvrdnje.

Naučnici iz Bugarske sa druge strane smatraju da ciljevi EU idu u pravom smeru.

Oni podvlače važnost integrisane borbi protiv štetočina, koje se uspešno sprovodi u Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Poljskoj. 

To se, kako dodaje, postiže takozvanom rotacijom useva, odnosno njihovim dodatnim ojačavanjem prirodnim putem.

Žitarice su vodeća poljoprivredna kultura u Bugarskoj, a zasadi te biljne kulture su na preko 80 odsto njiva u zemlji.