Cipras traži da Nemačka plati Grčkoj odštetu za Drugi svetski rat

Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je u nedelju uveče da će njegova vlada održati sva svoja obećanja iz predizborne kampanje.

On je dodao da će Grčka „poštovati svoj dug“ što će uspeti zahvaljujući „prelaznom planu“ koji traži od evropskih partnera, a rekao je i da od Nemačke zahteva obeštećenje za Drugi svetski rat.

Među prvim merama, Cipras je najavio zakon o „ponovnom uspostavljanju“ ukinute državne RTV ERT, zatvorene juna 2013. godine. 

„Nepokolebljiva odluka Vlade je da poštuje svoja obećanja“ iz predizborne kampanje, rekao je Cipras u programskom govoru u Skupštini Grčke, „to je pitanje časti i poštovanja“. 

On je uveravao i da „Grčka želi da postuje svoj dug“, te je „pozvao partnere“ svoje zemlje da „dođu za pregovarački sto kako bismo razgovarali o načinu da to bude održivo“. 

Cipras je ponovio da njegova vlada u kojoj su njegova stranka radikalne levice Siriza i nacionalistička desničarska partija Nezavisni Grci, „neće produženje programa pomoći, već prelazni plan“ u kojem će biti svi njeni predlozi. 

Od sada, kako je kazao, „Grčka podnosi predloge, i više neće primati naloge preko elektronske pošte“, rekao je on, pozdravljen aplauzom. 

Program kreditne pomoći Grčkoj ističe 28. februara. Još treba da se pregovara o poslednjoj tranši od 7,2 milijarde evra, ali nova vlada ne želi produžetak tog programa i već povlači mere štednje. Državni dug Grčke je veći od 320 milijardi evra što je 174 odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda. 

Cipras je u govoru ukazao i na „istorijsku obavezu“ da od Nemačke zahteva obeštećenje za Drugi svetski rat, mada je Berlin odavno već rekao „Ne!“. 

„Moralna je obaveza prema našem narodu, istoriji, prema svim evropskim narodima koji su se borili i kravrili protiv nacizma, istorijska je obaveza zahtevati od Nemačke ratne reparacije i vraćanje prinudnog zajma“ koji su nacisti uzeli od okupirane Grčke, a nikada ga nisu vratili“, rekao je Cipras. 

Siriza je pre izbora najavila da će od Nemačke tražiti obeštećenje od 162 milijarde evra što je ravno iznosu polovine aktuelnog duga grčke države stranim poveriocima.

Ipak, prvi prioritet Vlade je, kako je rekao „lečenje velikih rana od programa štednje, rešavanje humanitarne krize“. Najavio je podelu hrane siromašnima, besplatnu električnu energiju za porodice najteže pogođene privrednom krizom i zamenu nepopularne vanredne godišnje takse na kuće i stanove novim porezom na imovinu velike vrednosti. 

Među drugim merama koje je Cipras najavio su ponovno zapošljavanje u javnom sektoru ljudi koji su „ilegalno otpušteni“, popunjavanje penzionog fonda prihodima od korišćenja prirodnih resursa, smanjenje državnog voznog parka i broja državnih aviona. 

„Ponovno uspostavljanje“ ERT, o čemu Cipras nije izneo pojedinosti, znači izmenu odluke prethodne koalicione vlade konzervativaca i socijalista, o zatvaranju te RTV-kuće bukvalno preko noći juna 2013, radi štednje. Ta odluka je tada izazvala čuđenje širom sveta. 

Kasnije je javna televizija ponovo otvorena u istim prostorijama, prvo pod nazivom „DT“ (skraćenica od grčkog „Javna televizija“). Prošlog leta je porasla i naziv promenila u „NERIT“ (skraćenica od grčkog „Novi grčki radio, internet i televizija“), ali su i dalje nezaposlene stotine ljudi koje su do 2013. radile u ERT. 

Među drugim merama koje je najavio, Cipras je rekao da će „do 2016. godine“ minimalna plata biti postepeno povećana sa 580 na 750 evra kolika je bila pre smanjenja zbog mera štednje. 

U vezi s privatizacijom, on je rekao da se ne sme „ići u rasprodaju javnih resursa“, te da „svaka privatizacija mora biti kontrolisana i da bude predmet konkretnog plana“. 

Cipras je najavio i „nemilosrdni rat protiv korupcije“, utaje poreza, i ilegalne trgovine cigaretama i duvanom.